Vršilac dužnosti direktora crnogorske Uprave policije, Lazar Šćepanović, izneo je šokantne informacije o masovnom zločinu na Cetinju, koji je izvršio Aco Martinović. Tokom gostovanja u emisiji „Načisto“ na TV Vijesti, Šćepanović je otkrio da je ubica konzumirao više od 20 čašica pelinkovca na dan zločina, što ukazuje na visok nivo alkohola u njegovom organizmu.
Prema rečima Šćepanovića, u trenutku smrti, Martinović je imao 0,4 promila alkohola u krvi, dok je prema veštačenju, nivo alkohola u njegovom organizmu u vreme izvršenja krivičnog dela bio značajno viši, krećući se između 0,74 i 1,34 grama po kilogramu. Ovaj nivo alkohola ukazuje na ozbiljno stanje opijenosti, koje može uticati na sposobnost rasuđivanja i kontrolu ponašanja.
Šćepanović je precizirao da je masakr počeo u 17:21 časova, a da je poslednja aktivnost ubice zabeležena u 17:57 časova. Između ovih vremena, Martinović je bio u pokretu, bežeći od mesta zločina. Policijski direktor je naglasio da će Unutrašnja kontrola sprovesti detaljnu istragu kako bi se utvrdili svi aspekti ovog tragičnog događaja.
Prema sumnjama policije, Martinović je nakon konzumacije alkohola napustio kafanu oko 17:09 ili 17:10 časova, a zatim se odvezao na nepoznatu lokaciju. Šćepanović je izneo sumnju da je ubica mogao otići do svoje kuće, oslanjajući se na tragove koje je ostavio, uključujući municiju koja je pronađena u njegovoj kuhinji. Ova informacija sugeriše da je Martinović imao unapred planirano izvršenje zločina.
Osim toga, Šćepanović je istakao da policijski operater koji je bio na mestu događaja nije bio iz Cetinja, ali je imao bogato iskustvo i poznavao svaku lokaciju na tom području. Ova informacija može biti važna za razumevanje načina na koji je policija reagovala i koliko je bila spremna da se suoči sa situacijom.
U kontekstu policijske organizacije, Šćepanović je naglasio da Upravi policije nedostaje oko 2.000 policajaca, dok je sistematizovano 5.460 mesta. U trenutku izlaganja, Uprava policije imala je samo 3.400 aktivnih policijskih službenika, uzimajući u obzir i suspendovane i one na bolovanju. Ovaj nedostatak resursa može ozbiljno uticati na efikasnost policije u prevenciji i rešavanju krivičnih dela.
Ovaj tragični incident na Cetinju ponovo je otvorio pitanja o mentalnom zdravlju, dostupnosti alkohola i sigurnosti u zajednici. Masovni zločini su često rezultat složenih psiholoških problema, a u ovom slučaju, visoki nivo alkohola može dodatno zakomplikovati razumevanje motiva i ponašanja počinioca.
Uprava policije će verovatno preduzeti dodatne korake kako bi se osigurala sigurnost građana i prevenirali slični incidenti u budućnosti. Takođe, ovo je prilika za širu diskusiju o potrebnim reformama u policijskom sistemu, kao i o važnosti mentalnog zdravlja i podrške za pojedince koji se bore sa zavisnostima.
U zaključku, zločin na Cetinju predstavlja tragičan događaj koji zahteva ozbiljno razmatranje svih faktora koji su doprineli njegovom izvršenju. Policija i društvo u celini moraju raditi zajedno kako bi se identifikovali i rešili uzroci ovakvih tragedija, osiguravajući pritom sigurnost svih građana.
