AKO NAŠ LITIJUM UGROZI EKOLOGIJU, NEĆEMO MOĆI NI DA GA PRODAMO! Intervju

Branko Medojević avatar

Projekt „Jadar“ smatra se jednim od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi, a glavna zastupnica kompanije „Rio Tinto“ u Srbiji, Marijana Babić, veruje da bi ovaj projekat mogao Srbiju svrstati među ključne igrače u zelenoj tranziciji na svetskom nivou. U ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“, Babić ističe da realizacija projekta mora biti u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine, te da litijum mora biti proizveden uz poštovanje najviših ekoloških standarda kako bi se mogao prodavati u skladu sa zahtevima Evropske unije.

Kritičari projekta iznose zabrinutosti u vezi sa mogućim uticajem na životnu sredinu, posebno u pogledu voda. Međutim, Babić ističe da upravljanje vodama na projektu „Jadar“ neće ugroziti izvore pijaće vode niti izvore podzemnih voda potrebnih za poljoprivredu i lokalnu industriju. Kompanija planira odgovorno upravljanje vodama, koristeći ih više puta u procesu proizvodnje.

Na pitanje zašto kompanija ne uzgaja orahe umesto rudarstva, Babić ističe da su poljoprivreda i rudarstvo komplementarne delatnosti te da su partnerstva sa lokalnim poljoprivrednicima moguća i korisna za sve strane. Takođe, demantuje se tvrdnja da bi za preradu jedne tone litijum-karbonata trebalo 500 tona vode, ističući da se zapravo koristi mnogo manje vode nego što se navodi u kritikama. Takođe, ističe se da cijanid neće biti korišćen u okviru projekta, niti će upotreba sumporne kiseline ugroziti vazduh u regionu.

Babić naglašava važnost realizacije projekta „Jadar“, koji bi, u slučaju ostvarenja, otvorio hiljade radnih mesta i doprineo znatnom rastu budžeta države i lokalne zajednice. Kompanija veruje u projekat i fokusirana je na saradnju sa svim zainteresovanim stranama kako bi pružila sve relevantne informacije i činjenice o projektu. Uz poštovanje najviših ekoloških standarda i transparentnost u radu, projekat „Jadar“ može postati ključni akter u zelenoj tranziciji regiona i doprineti smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu.

Branko Medojević avatar

Preporučeni članci: