Turistički saobraćaj u Evropi je značajno porastao od pandemije virusa korona, što je dovelo do pogoršanja infrastrukturnih problema u mnogim zemljama. Ove promene su izvršile uticaj na lokalni karakter i jačale ekonomske neravnoteže na popularnim destinacijama poput Venecije i Santorinija. Ovaj porast posetilaca je doveo do preplavljenosti belo-plavih uličica Santorinija, sa milionima turista koji dolaze na ostrvo. Međutim, ovo je dovelo do problema za proizvođače vina poput Mateosa Argirosa, koji ističe da turizam uništava vinograde i da su cene poljoprivrednog zemljišta porasle zbog investitora koji traže prostor za smeštaj. Proizvodnja grožđa je pala za skoro 50 odsto u poslednjih 20 godina, a mogla bi potpuno da prestane do 2041. godine ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere.
Santorini se suočava sa velikim problemom prekomernog turizma, s obzirom na očekivani dolazak od 3,4 miliona turista ove godine, uprkos naporima lokalnih vlasti da uvedu ograničenja još od 2012. godine. Vladine mere su do sada imale ograničen uspeh, a gradonačelnik Nikos Zorzos ističe da ostrvo ne može priuštiti nijedan dodatni krevet, čak i uz poboljšanu infrastrukturu. Ostrvo se suočava i sa problemom nedostatka vode, kao i sa nedostatkom radne snage, s obzirom da su mnogi radnici zaposleni u turističkoj industriji.
Grčka vlada prepoznaje probleme uzrokovane masovnim turizmom i planira da uvede mere ograničenja za krstarenja popularnim ostrvima, kao i za kratkoročno iznajmljivanje u oblastima pogođenim prevelikim brojem turista. Ovi problemi su takođe prepoznati i od strane Evropske komisije, koja ukazuje na negativne efekte turizma na okolinu.
Pored Grčke, mnoge evropske destinacije su takođe pogođene problemima uzrokovanim prekomernim turizmom. Venecija je ove godine uvela ulaznice, dok španske destinacije poput Majorka, Kanarska ostrva i Barselona takođe beleže proteste meštana protiv prevelikog broja turista. Ovaj trend je prisutan i na Balearskim ostrvima, gde više od 20.000 ljudi protestuje protiv masovnog turizma i traži ograničenje dolaska turista.
Ovi problemi ne pogađaju samo Grčku, već su prisutni i na drugim destinacijama širom Evrope. Masovni turizam može imati dugoročne negativne posledice po okolinu, a lokalno stanovništvo se žali na pretrpanost, narušavanje kvaliteta života, kao i na visoke cene najma stanova. Evropske vlade moraju preduzeti konkretne mere kako bi rešile ove probleme i balansirale potrebe turista sa zaštitom prirode i kvalitetom života lokalnog stanovništva.
