Međugeneracijska nejednakost, neregulisani društveni mediji, nepravedne tarade, nesigurno zapošljavanje i klimatska kriza su faktori koji doprinose opasnom i alarmantnom porastu mentalnih oboljenja među mladima. Istraživanje The Lancet Psychiatry Commission o mentalnom zdravlju mladih pokazalo je da je potrebno hitno rešiti ove probleme kako bi se smanjile stope prerane smrti, invaliditeta i izgubljenog potencijala. Sa samo dva odsto globalnog zdravstvenog budžeta posvećenog mentalnom zdravlju mladih, postoji nedostatak resursa za rešavanje ovog problema.

Prema izveštaju, mentalno zdravlje čini najmanje 45 odsto ukupnog broja bolesti kod mladih od 10 do 24 godine, dok je situacija u najbogatijim zemljama takođe alarmantna. Postoji potreba za poboljšanjem tretmana mentalnog zdravlja i rešavanjem uzroka koji dovode do porasta mentalnih oboljenja. Države bi trebale preduzeti ozbiljne mere kako bi rešile ovaj ozbiljan problem javnog zdravlja.

Nedostatak sigurnosti i nade za budućnost, međugeneracijska nejednakost i negativan uticaj društvenih medija mogu dovesti do povećanja mentalnih problema među mladima. Digitalne platforme mogu biti posebno štetne, izlažući mlade neželjenom sadržaju, poput pornografije, što može imati dugotrajan i negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.

Suicid je vodeći uzrok smrti među mladima, a potrebno je prepoznati i rešavati osnovne uzroke mentalnih problema, poput nejednakosti, nedostatka sigurnosti i politika koje ne favorizuju mlade ljude. Važno je da društvo prepozna ove probleme i preuzme odgovornost za poboljšanje mentalnog zdravlja mladih, kako bi se sprečile tragedije i obezbedila bolja budućnost za sve.