U narednih šest dana, američke sankcije „Naftnoj industriji Srbije“ (NIS) mogle bi stupiti na snagu ukoliko Vašington ne odgovori pozitivno na zahtev Srbije i Mađarske da se odloži primena ovih mera. Međutim, posledice su već vidljive. Naftne kompanije kao što su „Mol“, OMV i „Eko“ prestale su da kupuju derivate iz pančevačke rafinerije, a izvoz je obustavljen. Dodatno, proizvođači duvana i sokova obavestili su da neće isporučivati proizvode pumpama u vlasništvu NIS-a, dok je mađarska avio-kompanija „Wizz Air“ prestala da toči gorivo na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“.
U slučaju da sankcije stupe na snagu, Srbija će se suočiti s ozbiljnim problemima u snabdevanju tržišta derivatima. Oko 80% ovih proizvoda se dobija preradom u NIS-u, dok se preostalih 20% uvozi. Srbija trenutno ima zalihe goriva koje su dovoljne za tri meseca, ali je neizvesno kako bi sirovina dolazila u zemlju, te da li bi pančevačka rafinerija mogla da nastavi sa radom. Stručnjaci upozoravaju da bi, čak i uz maksimalno korišćenje svih dostupnih izvora, bilo teško nadomestiti snabdevanje iz NIS-a, što bi dodatno povećalo cene goriva, naročito dizela. Srbija preduzima korake da obezbedi dodatne količine derivata da bi se prevazišao potencijalni nedostatak.
Drugi problem koji se javlja su tokovi novca. Inostrane banke najavile su prekid poslovanja sa NIS-om 28. februara, što bi direktno uticalo na potrošače i privredu. Kupci goriva na pumpama NIS-a ne bi mogli plaćati karticama stranih banaka, već samo gotovinom, a kompanije koje nabavljaju benzin i dizel od NIS-a ne bi mogle izmiriti svoje obaveze u bankama. Ovo bi vodilo do nemogućnosti isplate plata zaposlenima, zbog čega NIS planira unapred da isplati februarsku i martovsku zaradu radnicima. Ukoliko bi NIS bio doveden u situaciju da ne može da funkcioniše, to bi predstavljalo ozbiljan udar na celu srpsku privredu.
Rešenje situacije moglo bi biti u tome da SAD uvaži zahtev NIS-a, koji su podržale vlade Srbije i Mađarske, i odloži primenu sankcija. Generalni direktor „Srbijagasa“, Dušan Bajatović, optimista je u vezi sa tim ishodom i očekuje da će rešenje biti doneto „u pet do dvanaest“. On predlaže da se razmotre različiti scenariji, uključujući bezuslovno odlaganje ili nastavak rada NIS-a pod određenim uslovima, kako bi se obezbedilo snabdevanje tržišta.
Mađarska „Mol grupa“ je izjavila da je spremna da poveća snabdevanje Srbiji, ali ukazuje na potrebu za aktivnim učešćem srpskih vlasti kako bi se otklonile logističke prepreke. Potpredsednik za goriva u „Mol-u“, Čaba Žoter, naglasio je važnost administrativnih preduslova za maksimalno povećanje uvoza, uključujući pristup domaćim skladišnim kapacitetima i omogućavanje brodovima sa stranim zastavama pristup svim pristaništima.
U proteklim danima, o ovoj situaciji razgovarali su mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, i resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović u Beogradu, kao i srpski predsednik Aleksandar Vučić sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Budimpešti.
„Novosti“ su pokušale da dobiju odgovor od Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) o tome da li će uvažiti zahtev vlada Srbije i Mađarske za odlaganje sankcija NIS-u, ali do zaključenja izdanja nisu dobili odgovor.
U ovom trenutku, situacija je kritična, a svi akteri su u potrazi za rešenjima koja bi mogla da obezbede stabilnost snabdevanja i očuvanje ekonomskih interesa Srbije.
