Zoran Pusić, predsednik Antifašističke lige, nedavno je uputio otvoreno pismo hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću, pozivajući ga da ne poziva Marka Perkovića Tompsona da nastupa na dočeku rukometne reprezentacije. Pusić ističe da je Tompson u savremenoj Hrvatskoj, posebno među mladima, postao simbol ustaštva, što izaziva zabrinutost u društvu koje se bori sa nasleđem prošlih sukoba.
U svom pismu, Pusić se oslanja na nedavne izjave ministra turizma i sporta, Tončija Glavine, koji je rekao da bi Tompson mogao nastupiti na dočeku rukometaša koji su se vratili sa Svetskog prvenstva. Ova ideja izazvala je oštre reakcije u javnosti i među raznim organizacijama koje se bore protiv fašizma i ekstremizma.
Pusić podseća na događaje koji su se odigrali pre koncerata Tompsona u Imotskom, gde je 6. i 8. avgusta prošle godine održan masovni skup mladih ljudi, koji su nosili baklje i pevali ustaške pesme. Ovaj događaj, prema Pusiću, podseća na slične skupove iz 1933. godine u Nemačkoj, što dodatno potkrepljuje njegov stav o Tompsonovoj kontroverznoj ulozi u hrvatskom društvu.
Tompson je poznat po svojim pesmama koje su često na granici nacionalizma i provokacije, a mnogi ga smatraju simbolom nekih od najmračnijih trenutaka hrvatske istorije. Njegovi nastupi su često praćeni kritikama, a organizacije kao što je Antifašistička liga ističu da njegovi koncerti privlače ekstremiste i nacionaliste, što može dovesti do podizanja tenzija u društvu.
Osim što je Pusić izrazio zabrinutost zbog Tompsonove popularnosti među mladima, on je takođe apelovao na premijera Plenkovića da preispita odluku o pozivu ovom kontroverznom umetniku. U pismu se naglašava važnost izgradnje društva koje će biti zasnovano na toleranciji i razumevanju, a ne na podsticanju podela koje su prošlost Hrvatske često obeležavale.
Pusić se zalaže za odgovornost vlasti u promovisanju kulturnih vrednosti koje ne bi podsticale mržnju i netoleranciju. On veruje da je važno da se javne ličnosti, uključujući umetnike, koriste kao uzori koji će promovisati pozitivne vrednosti i doprineti izgradnji društva zasnovanog na miru i razumevanju.
Kritičari Tompsona često navode da njegove pesme glorifikuju ustaški režim, što je period u hrvatskoj istoriji koji je obeležen teškim zločinima i represijom. Ove pesme, prema mišljenju mnogih, ne bi trebale imati mesto u javnom životu, posebno u kontekstu državnih proslava i okupljanja. Pusić se nada da će njegov poziv na razmišljanje doprineti smanjenju podela u društvu i podsticanju dijaloga o važnim pitanjima nacionalnog identiteta i odgovornosti prema prošlosti.
U poslednjih nekoliko godina, Hrvatska se suočava s izazovima u vezi s pomirenjem i suočavanjem s prošlošću, a slučajevi poput ovog podsećaju na to koliko je važno da se društvo bavi svojim nasleđem. Pusićeva inicijativa može se smatrati delom šireg pokreta ka jačanju demokratskih vrednosti i ljudskih prava u zemlji.
U zaključku, poziv Pusića je jasna poruka da je potrebno preispitati ko su uzori u hrvatskom društvu i kakvu poruku šaljemo mladima. Umesto da se promovišu umetnici čiji rad može podsticati podelu i mržnju, važno je da se izabiraju oni koji će doprineti izgradnji pozitivnog i inkluzivnog društva. Ova debata je ključna za budućnost Hrvatske, koja se trudi da izgradi stabilno i jedinstveno društvo zasnovano na razumevanju i saradnji.
