Apelacioni sud u Norveškoj dozvolio je Andersu Brejviku da ponovo tuži državu zbog navodnih kršenja njegovih prava tokom izdržavanja zatvorske kazne. Brejvik je osuđen na 21 godinu zatvora zbog ubistva 77 ljudi u dva odvojena napada 2011. godine. Odluka Apelacionog suda dolazi nakon što je Okružni sud u Oslu odbacio Brejvikovu tužbu u februaru. Sada je odlučeno da se njegova tužba ponovo razmotri pred nižim sudom.
Anders Brejvik je izvršio napade u julu 2011. godine kada je najpre detonirao bombu u regiristrskoj zgradi u Oslu, ubivši osam ljudi, a zatim je otvorio vatru na tinejdžere na ostrvu Utoja, ubivši još 69 osoba. Nakon suđenja, Brejvik je osuđen na 21 godinu zatvora, što je najstroža kazna koja se može izreći u Norveškoj.
U svom zahtevu za ponovnim razmatranjem tužbe, Brejvik tvrdi da su mu uskraćena prava tokom izdržavanja kazne u zatvoru. On tvrdi da su njegova prava povređena jer mu nije dozvoljeno da komunicira sa pravilima ekstremne desnice, da mu je ograničeno vreme provedeno u sobi i da nije dozvoljeno da širi svoje političke ideje. Brejvik je takođe tvrdio da je izložen ponižavajućem postupanju i zlostavljanju od strane zatvorskog osoblja.
Apelacioni sud je sada odlučio da se Brejvikova tužba ponovo razmotri, ali nije poznato kada će se održati novo suđenje. Postupak će se ponovo vratiti nižem sudu koji će razmotriti argumente obe strane i doneti odluku o Brejvikovoj tužbi.
Ova odluka Apelacionog suda je izazvala kontroverze u Norveškoj, s obzirom na teške zločine koje je Brejvik počinio i strogu kaznu koja mu je izrečena. Mnogi se protive ponovnom razmatranju tužbe i smatraju da bi Brejvik trebao da služi kaznu bez mogućnosti da tuži državu.
Podsetimo da je Anders Brejvik planirao napade dugi niz godina i da je pažljivo osmislio svoj teroristički napad. Njegovi napadi su izazvali veliki šok u Norveškoj i širom sveta, a posledice koje su ostavili na porodice žrtava su neizbrisive.
Brejvikovo ponovno tuženje države za kršenje njegovih prava u zatvoru izaziva kontroverze i podseća nas na važnost pravde i poštovanja ljudskih prava, čak i u slučajevima kada je reč o osobama koje su počinile teške zločine. Čak i nakon izvršenja najtežih zločina, svaki pojedinac ima pravo na fer tretman i zaštitu svojih prava, kako bi se osiguralo da pravda bude dostupna za sve.
Norveška je poznata po svojoj progresivnoj politici kada je reč o tretmanu zatvorenika i rehabilitaciji, stoga će ovaj slučaj biti važan test za norveški pravosudni sistem. Pitanje je da li će Brejvik dobiti pravdu koju traži i da li će njegova tužba biti uspešna pred sudom.
U svakom slučaju, ova odluka Apelacionog suda ukazuje na važnost poštovanja ljudskih prava i fer tretmana i postavlja pitanje o tome kako se društvo nosi sa zločincima najtežih dela. Kako će se ovaj slučaj dalje razvijati, ostaje da se vidi, ali je jasno da će izazvati rasprave i kontroverze u Norveškoj i širom sveta.
