Let 90 kompanije Air Florida poleteo je sa Nacionalnog aerodroma u Vašingtonu ka Fort Loderdejlu 13. januara 1982. godine. Avion, model Boeing 737-200, ubrzo nakon poletanja udario je u most na 14. ulici i srušio se u zaleđenu reku Potomak. Ova tragedija je ostavila dubok trag u istoriji avijacije, a nedavne vesti o sličnom incidentu ponovo su podsetile javnost na ovu katastrofu.
Na letu 90 nalazilo se 70 putnika i četiri člana posade, svi su poginuli, a još četiri osobe izgubile su život dok su se nalazile u svojim automobilima na mostu. Istraga Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja (NTSB) otkrila je da je nesreću izazvalo nekoliko propusta, uključujući neadekvatno uklanjanje snega i leda sa krila i motora aviona tokom pripreme za let. Uoči poletanja, vremenski uslovi su bili loši, a kapetan leta je bio upozoren na teške uslove, ali je odlučio da nastavi sa poletanjem.
Istraga je utvrdila da je kapetan leta imao odgovornost za to što nije prekinuo poletanje, uprkos svesnosti o opasnim vremenskim uslovima. Ovaj incident se često opisuje kao nesreća koja je „samo čekala da se dogodi“, s obzirom na poznate rizike koji prate letenje u nepovoljnim uslovima.
Sličan incident nedavno se dogodio 29. januara 2025. godine, kada je došlo do sudara između putničkog aviona Bombardier CRJ700 American Eagle leta 5342 i američkog vojnog helikoptera Sikorsky UH-60 Black Hawk iznad reke Potomak. Ovaj nesvakidašnji događaj izazvao je veliku akciju potrage i spasavanja, kao i zabrinutost u vezi sa bezbednošću vazdušnog saobraćaja u glavnom gradu Sjedinjenih Američkih Država.
Ova dva incidenta podsećaju na važnost bezbednosti u avijaciji i potrebu za strožim procedurama i kontrolama, posebno u uslovima lošeg vremena. Avioni moraju biti pravilno pripremljeni pre poletanja, a posade obučene da prepoznaju i reaguju na potencijalne opasnosti.
U slučaju leta 90, propusti su se pokazali katastrofalnim, a ishod je bio tragičan. Iako je avijacija danas mnogo sigurnija nego što je bila pre nekoliko decenija, događaji poput ovih ponovo otvaraju pitanja o tome koliko je bezbednost vazdušnog saobraćaja zaista zagarantovana.
Nakon tragedije leta 90, usvojene su brojne reforme i preporuke za poboljšanje bezbednosti u avijaciji, uključujući strože smernice o čišćenju aviona od snega i leda pre poletanja, kao i obuke za posade o upravljanju u nepovoljnim uslovima. Pored toga, povećana je i svest o potrebi za stalnim nadzorom i procenom rizika.
U trenutku kada se avijacija suočava sa sve većim izazovima, uključujući gužvu u vazdušnom saobraćaju i sve složenije operacije, važno je da se ne zaborave lekcije iz prošlosti. Učenje iz tragedija kao što je let 90 može pomoći u sprečavanju sličnih incidenata u budućnosti.
Na kraju, bezbednost vazdušnog saobraćaja zavisi od zajedničkog napora svih učesnika, uključujući avio-kompanije, regulatore i posade. Svaka tragedija predstavlja priliku za poboljšanje i unapređenje bezbednosnih standarda, kako bi se osiguralo da putnici mogu bezbedno putovati širom sveta.
