Broj obolelih od dijabetesa u Srbiji se konstantno povećava, a ovo oboljenje ne bira godine i pol, pogađajući i starije i mlađe osobe, kao i žene i muškarce. Prema procenama, više od 800.000 ljudi u Srbiji boluje od šećerne bolesti, dok se smatra da je broj stvarnih dijabetičara mnogo veći, jer barem polovina njih nije svesna svog stanja.
Dr. Danijela Jevtić izjavila je da se beleži značajan porast broja dijabetičara, a mnogi ljudi se iznenade kada saznaju da pate od ove bolesti. Dijabetes često dolazi bez izraženih simptoma, što ga čini „tiho ubicom“. Kada se simptomi konačno pojave, obično je već prekasno za pravovremeno delovanje. Mnogi Beograđani ne pridaju značaj simptomima koji bi mogli ukazivati na dijabetes, što dodatno otežava situaciju.
Profesor dr. Katarina Lalić, endokrinolog, ističe da je najveći problem što ljudi ne idu na redovne preglede i ne kontrolišu svoje zdravstveno stanje. Preporučuje da se godišnje obave barem jedan sistematski pregled. Tip II dijabetesa koji se ne prepoznaje obično se javlja u srednjem i starijem uzrastu, a njegovo stanje se razvija postepeno, često tokom godina. Početni simptomi su blagi porast šećera u krvi, koji ne uzrokuje nelagodu sve dok ne dostigne opasne nivoe.
Najčešći simptomi dijabetesa uključuju jaku žeđ, učestalo mokrenje, malaksalost i gubitak težine uprkos povećanom apetitu. Ove pojave su posledica izlučivanja viška šećera mokraćom, što dovodi do gubitka kalorija.
Dijabetes se najčešće javlja kao posledica genetske predispozicije, a gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost su ključni faktori rizika. Stanje insulinske rezistencije, kada insulin ne može da obavlja svoju funkciju, dovodi do rasta nivoa šećera u krvi, što može proći neprimećeno sve dok ne dostigne kritične vrednosti.
Procene sugerišu da oko 10% stanovništva Srbije ima dijabetes, a kada se uzmu u obzir i nedijagnostifikovani slučajevi, taj broj raste na više od milion ljudi. Iako su dostupni novi lekovi i saznanja o prevenciji dijabetesa, epidemija ovog oboljenja se nastavlja, delom zbog načina ishrane i načina života.
Kada insulin ne funkcioniše ispravno, dolazi do povišenog nivoa lipida u krvi, što ugrožava krvne sudove. U nekim slučajevima, dijabetes se otkrije tek kada pacijent doživi infarkt, što se moglo sprečiti ranijim pregledima. Prevencija dijabetesa je ključna, posebno za osobe sa predispozicijom, jer je moguće identifikovati stanje predijabetesa kada simptomi još nisu izraženi.
Postoje različiti programi, uključujući nacionalni program prevencije dijabetesa, koji je uspostavljen pre više od decenije, a preventivni centri i savetovališta za dijabetes igraju važnu ulogu u organizaciji pregleda.
Dijabetes tip I, koji čini oko 10% obolelih, javlja se naglo i obično zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ova vrsta dijabetesa se najčešće razvija kod mlađih osoba i rezultat je autoimunskog procesa u pankreasu, koji dovodi do prestanka lučenja insulina.
Dr. Lalić naglašava važnost sistematskih pregleda i redovnog praćenja zdravlja, kako bi se dijabetes mogao pravovremeno otkriti. Način života i ishrana su ključni faktori koji doprinose razvoju dijabetesa. Prekomerna dostupnost brze hrane i povećan unos ugljenih hidrata i masti dovode do gojaznosti, koja je jedan od glavnih uzroka ove bolesti.
U svetlu svega ovoga, važno je podizati svest o dijabetesu i njegovim simptomima, kao i o značaju prevencije i redovnih zdravstvenih provere.
