Snimak muslimana koji se klanja na ulici na Lekinom brdu u Beogradu izazvao je žustru raspravu na društvenim mrežama među Beograđanima. Dok su neki podržali njegovo pravo da obavlja verske obrede gde god da se nalazi, mnogi su izrazili nezadovoljstvo, a neki su čak izneli islamofobične stavove.

Snimak je objavljen uz pitanje da li je ovakvo ponašanje u redu, a nakon toga je usledila žustra rasprava na društvenim mrežama. Dok su neki korisnici podržavali versku slobodu i toleranciju, drugi su smatrali da je ovakvo ponašanje neprikladno.

Međutim, mnogi su se složili da je važno da se drugima dozvoli da žive i obavljaju svoje verske obrede dok god ne ugrožavaju druge ljude. Neki korisnici su čak istakli da bi u njihovim zemljama voleli imati slobodu da se javno izražavaju o svojoj veri kao što to rade muslimani.

Ipak, među komentarima su se našli i islamofobični stavovi, koji su izazvali zabrinutost i nezadovoljstvo. Neki korisnici su izneli ekstremne stavove koji se ne oslanjaju na poštovanje verskih sloboda i tolerancije.

Važno je napomenuti da muslimani praktikuju molitvu pet puta dnevno i da je vreme molitve strogo određeno. Vernicima se preporučuje da obavljaju molitvu bez obzira na to gde se nalaze, što može rezultirati time da se vide muslimani kako se mole na otvorenom prostoru kada nisu u blizini džamije.

U Beogradu postoji jedna džamija za muslimanske vernike, ali takođe postoji i još 15 objekata za molitvu. Ovakva rasprava je pokazala potrebu za većom tolerancijom, poštovanjem različitih verskih uverenja i suzbijanjem islamofobije među građanima Beograda. Važno je da se verska sloboda poštuje i da se ljudima dozvoli da obavljaju svoje verske obrede bez straha od osude ili diskriminacije.

Rasprava koja je izbila na društvenim mrežama pokazuje potrebu za većom edukacijom o različitim verskim praksama i o važnosti poštovanja i tolerancije među ljudima različitih vera i kultura. Beograd je multietnički grad sa različitim verskim zajednicama, i važno je da se građanima omogući da slobodno praktikuju svoju religiju bez straha od osude ili diskriminacije.