Beskućnik koji već deset godina živi na ulicama Beograda, nedavno je privukao pažnju novinara svojom životnom pričom. Nakon što je iz Skoplja, preko Vranja i osam dana pešačenja stigao u Beograd, otkrio je da je nekada želeo da bude nastavnik matematike.
Beskućnik je otkrio da je u Skoplju izgubio stan i roditelje, te da je proveo vreme u psihijatrijskoj ustanovi gde je doživeo psihičke napade. Nakon ovih teških iskustava, odlučio je da krene u potragu za poslom u Srbiji.
Prvo je posetio Bujanovac u potrazi za poslom, a zatim je otišao u Vranje gde je pokušao da pronađe posao nastavnika matematike. Nakon što nije uspeo u Vranju, odlučio je da pešači do Beograda, gde je konačno kupio hleb nakon osam dana putovanja.
U Beogradu je takođe pokušavao da pronađe posao, ali nije imao uspeha ni kao nastavnik matematike ni u drugim zanimanjima. Ipak, ostaje voljan da radi bilo koji posao, bilo da je u pitanju građevina ili nešto drugo.
Na pitanje novinara koliko mu je težak život na ulici, beskućnik je odgovorio da bi to mogao svako, te da je Bog izabrao njega da ispituje koliko je jak. Ipak, on se nada toploj kući o kojoj mašta.
Ova tužna priča beskućnika ukazuje na probleme sa kojima se suočavaju oni koji nemaju dom. Njegova upornost i želja za radom su primer kako i u teškim uslovima možemo pronaći motivaciju za dalje. Nadamo se da će ovakve priče podstaći društvo da se više angažuje u rešavanju problema beskućništva i socijalne ugroženosti.
