Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik jasno je stavio do znanja da Bosna i Hercegovina nije kandidat za NATO savez, niti će postati članica Alijanse. On je istakao da BiH ostaje vojno neutralna i da nema saglasnost Parlamentarne skupštine za ulazak u NATO. Dodik je podsetio na NATO agresiju na Republiku Srpsku i Srbiju, naglašavajući da su u tom bombardovanju korišćene kontroverzne metode poput osiromašenog uranijuma i da su civilne žrtve bile neizbežne. Ova izjava predsednika Dodika dolazi u trenutku kada se sve više diskutuje o mogućem pristupanju BiH NATO savezu, ali on je odlučan u tome da BiH ostane vojno neutralna zemlja.
NATO, kao vojna alijansa koja okuplja veći deo Zapadnog sveta, ima za cilj garantovanje bezbednosti svojim članicama i promovisanje demokratskih vrednosti. Međutim, postoji jasna podela među zemljama Balkana kada je u pitanju članstvo u NATO savezu. Dok neke zemlje, poput Hrvatske ili Crne Gore, već su postale članice NATO-a, druge zemlje kao što su Srbija i Republika Srpska, izražavaju jasnu skepsu prema pristupanju Alijansi. Milorad Dodik i predstavnici Republike Srpske ističu da odluka o vojnoj neutralnosti neće biti promenjena i da ne vide korist od pristupanja NATO savezu.
Ovo pitanje izaziva žustre rasprave kako u unutrašnjoj politici BiH, tako i u spoljnopolitičkim odnosima zemlje sa drugim državama. Dok pojedinci smatraju da bi članstvo u NATO-u obezbedilo veću bezbednost i stabilnost, drugi ističu da bi to dovelo do produbljivanja podela unutar zemlje. Predsednik Dodik naglašava da Republika Srpska ostaje posvećena saradnji sa Srbijom i da će nastaviti da se zalaže za vojnu neutralnost. Njegova odluka i stavovi odražavaju mišljenje većeg dela stanovništva u Republici Srpskoj, koji preferira očuvanje statusa quo.
Osim političkih razloga, postoji i strah od mogućih posledica koje bi mogla doneti integracija BiH u NATO savez. Mnogi se sećaju bombardovanja koje je NATO sprovela tokom rata u Bosni i Hercegovini, kao i kasnijih vojnih intervencija u regionu. Dodikova izjava o upotrebi osiromašenog uranijuma i posledicama koje je to ostavilo na stanovništvo, posebno na žene i decu, jasno pokazuje da postoji duboko ukorenjen strah od stranih vojnih intervencija. Ovaj stav ne deli samo Republika Srpska, već i Srbija, koja je takođe izrazila neprijateljski odnos prema NATO-u.
U međunarodnim odnosima, položaj BiH kao vojno neutralne zemlje može izazvati određene tenzije sa NATO savezom, ali istovremeno može dodatno ojačati veze sa drugim zemljama koje preferiraju neutralnost. Predsednik Dodik istakao je da Republika Srpska ima dobre odnose sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama koje podržavaju vojnu neutralnost. Ova politika može biti ključna za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, posebno u kontekstu geopolitičkih napetosti između zapadnih i istočnih zemalja.
Konačna odluka o članstvu u NATO-u mora biti doneta kroz demokratski proces, u skladu sa voljom većine stanovništva. I dok postoji deo društva koji podržava ulazak u NATO, većina Republike Srpske jasno izražava protivljenje prema Alijansi. Milorad Dodik kao predsednik Republike Srpske odražava ovu stav i čini sve da očuva vojnu neutralnost zemlje. S obzirom na kompleksnost političke situacije u BiH, očekuje se nastavak rasprava i pregovora o budućnosti zemlje u međunarodnim odnosima. Izbor između vojne neutralnosti i integracije u NATO sigurno će biti jedno od ključnih pitanja u narednim godinama.
