Izbori u Sjedinjenim Američkim Državama su drugačiji od izbora u drugim demokratskim državama jer nije neophodno da pobeđuje kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već onaj koji osvoji najmanje 270 od 538 elektorskih glasova. Na izborima 5. novembra, birači ne biraju direktno između Haris i Trampa, već birači biraju 538 elektora koji se sastaju u decembru da zvanično izaberu predsednika.

Elektorski koledž je privremena grupa delegata izabrana samo za tu jednokratnu namenu, a njihova funkcija prestaje nakon što formalno izaberu predsednika. Elektori gotovo bez izuzetka glasaju za kandidate koje predstavljaju na izborima, što je razlog zašto se pobednik zna odmah nakon izbora.

U svakoj od 50 saveznih država biraju se elektori na osnovu broja članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj državi dobija sve elektore te države, osim u Mejnu i Nebraski, gde se elektori mogu podeliti zavisno od rezultata u distriktima.

Ključni faktor za ishod izbora su tzv. „kolebljive države“ ili „države bojna polja“ u kojima pobednik nije unapred poznat. Ove države mogu ključno uticati na ishod izbora, a na ovogodišnjim izborima ima šest takvih država. Haris se smatra blagom favoritkinjom u tri države iz takozvanog „pojasa rđe“, dok se Trampu daju veće šanse u drugim državama.

Ukoliko Haris pobedi u svim „kolebljivim državama“, postala bi prva predsednica SAD. Tokom istorije, kandidati su postajali predsednici zahvaljujući pobedama u ovim neizvesnim državama. Ako ni Haris ni Tramp ne osvoje 270 elektora, predsednika biraju dva doma Kongresa SAD.

Elektorski sistem je duboko ukorenjen u američkom federalnom sistemu, a njegova svrha je bila da obezbedi da države sa manje stanovnika imaju određeni uticaj na ishod izbora. Postoje planovi za promenu sistema, ali bi bilo potrebno usvajanje takvog zakona od strane saveznih država koje u zbiru daju 270 elektorskih glasova.

Izbori u SAD se i dalje održavaju prve utorke posle prvog ponedeljka u novembru, a tradicija je nastala sa ciljem da se olakša glasanje ruralnog stanovništva. Elektorski sistem nosi sa sobom brojne osobenosti, a pristalice trenutnog sistema ističu da bi promena sistema omogućila većim državama da dominiraju u izborima, dok protivnici vide kao manu mogućnost da kandidat sa više glasova na nivou cele zemlje izgubi izbore.