Evropske berze su danas doživele snažan pad, sa dubokim „crvenim“ brojkama, nakon što je američki predsednik Donald Tramp potpisao carinske mere koje su uznemirile investitore širom sveta. Ove mere, koje se odnose na Kinu, Kanadu i Meksiko, izazvale su zabrinutost zbog mogućih posledica na globalnu ekonomiju.
Naime, carine prema Meksiku su odložene na 30 dana, što je donekle umirilo situaciju, ali to nije sprečilo nagli pad evropskih indeksa. Nemački indeks DAX pao je za 2%, dok je francuski CAC 40 zabeležio pad od 1,9%. Španski IBEX se smanjio za 1,7%, a italijanski FTSE MIB izgubio je 1,4%. Naim Aslam, glavni investicioni direktor u kompaniji „Zaji kapital markets“, naglašava da investitori očekuju povećanu neizvesnost u globalnoj trgovini i ekonomiji.
Aslam je dodao da su ovi padovi rezultat nervoze investitora zbog širokog uticaja carina, posebno imajući u vidu da su evropske ekonomije duboko povezane sa trgovinskom politikom Sjedinjenih Američkih Država. Ova situacija dodatno komplikuje trenutne ekonomske izazove, što izaziva dodatnu zabrinutost među investitorima.
Na drugoj strani Atlantika, situacija je takođe zabrinjavajuća. Američki Volstrit se priprema za dramatičan pad na otvaranju. Očekuje se da će industrijski prosek Dow Jones pasti za oko 1%, dok je tehnološki indeks Nasdaq pao za 1,8% prema tržištu fjučersa. Ovi padovi ukazuju na to da je uznemirenost investitora globalni fenomen, koji se ne može ignorisati.
U međuvremenu, cena nafte je porasla, s obzirom na to da trgovci predviđaju prekid snabdevanja zbog novoproklamovanih američkih taksi. Cena barela američke sirove nafte porasla je za 2% i sada iznosi 74 dolara, dok je brent nafta, koja se koristi kao međunarodno merilo, porasla za 1,2% i trenutno iznosi 76,57 dolara. Ovaj rast cena nafte dodatno komplikuje situaciju na tržištu, s obzirom na to da bi viša cena energenata mogla negativno uticati na potražnju i ekonomsku aktivnost.
Dolar je takođe ojačao, što je dovelo do pada vrednosti kanadskog dolara i meksičkog pezosa na najniže nivoe u poslednjih nekoliko godina. Evro je dostigao najniži nivo u protekle dve godine, a švajcarski franak, koji obično služi kao sigurno utočište, takođe je oslabio. Ova situacija dodatno ukazuje na to koliko su tržišta međusobno povezana i koliko je važno pratiti globalne ekonomske tokove.
Kriptovalute su takođe doživele pad, pri čemu je bitcoin zabeležio najnižu vrednost u poslednje tri godine. Najveća kriptovaluta na svetu pala je na 95.730 dolara, dok je i manji ethereum izgubio skoro 25% u vrednosti od petka, što predstavlja najveći trodnevni gubitak od novembra 2022. godine. Ethereum trenutno stoji na vrednosti od 2.592 dolara, što dodatno naglašava nestabilnost kripto tržišta.
Ove turbulencije na tržištu ukazuju na potrebu za opreznim pristupom investicijama u trenutnoj situaciji. Sa sve većom neizvesnošću na globalnoj sceni, investitori bi trebali da razmotre svoje strategije i budu spremni na moguće promene koje bi mogle nastati usled daljih odluka američke administracije. Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako će ove ekonomske mere uticati na tržišta i globalnu ekonomiju u celini.
