Cene zlata su danas pale za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci, nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odlučio da iz recipročnih carina izuzme pametne telefone i računare. U trenutku pisanja ovog izveštaja, cena zlata iznosi 3.223,12 dolara po unci. Ova situacija je dodatno pojačala interesovanje za plemenite metale, s obzirom na to da je „Goldman Saks“ jedna od najoptimističnijih banaka kada su u pitanju prognoze o ceni zlata.
Prema izveštaju Rojtersa, „Goldman Saks“ predviđa da će cena zlata do kraja 2025. godine dostići čak 3.700 dolara po unci. Ova procena se zasniva na povećanoj potražnji centralnih banaka i sve većim rizicima od recesije, što dodatno ukazuje na stabilnost zlata kao investicije u nestabilnim vremenima.
U međuvremenu, američki dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine u odnosu na druge valute, što čini zlatne poluge izražene u dolarima jeftinijim za strane kupce. Ova situacija može dodatno stimulisati potražnju za zlatom na međunarodnom tržištu, povećavajući njegovu privlačnost kao sigurne investicije.
Osim zlata, vrednost drugih plemenitih metala takođe beleži porast. Srebro je poraslo za 0,3 odsto, dostigavši cenu od 32,35 dolara po unci. Cena platine je porasla za 0,9 procenata, čime je dostigla vrednost od 951,46 dolara, dok je paladijum porastao za 1,7 odsto, sa trenutnom cenom od 931,43 dolara po unci. Ovi trendovi ukazuju na rastuće interesovanje investitora za plemenite metale, što može biti rezultat nesigurnosti na tržištu i ekonomskoj nestabilnosti.
Analitičari očekuju da će nastaviti pratiti kretanje cena plemenitih metala, posebno u svetlu globalnih ekonomskih faktora koji mogu uticati na potražnju i ponudu. U ovom trenutku, zlato ostaje simbol sigurnosti za investitore, posebno u vremenima ekonomske nesigurnosti i inflacije.
Investitori koji traže alternativne načine zaštite svog kapitala često se okreću zlatu i drugim plemenitim metalima. Ova strategija se pokazuje kao efikasna u očuvanju vrednosti tokom perioda ekonomske turbulencije. Sa sve većim interesovanjem centralnih banaka za akumulaciju zlata, tržište plemenitih metala se može suočiti sa daljim porastom potražnje.
U svetlu ovih kretanja, važno je napomenuti da cene plemenitih metala nisu samo rezultat trenutnih ekonomskih uslova, već i dugoročnih trendova. Mnogi analitičari veruju da će interesovanje za zlato rasti, ne samo zbog trenutnih ekonomskih prilika, već i zbog njegovog statusa kao sigurnog sredstva za očuvanje vrednosti.
U zaključku, trenutni pad cena zlata može se smatrati kratkoročnim fenomenom, dok dugoročne prognoze ukazuju na stabilnost i rast potražnje za ovim plemenitim metalom. Investitori bi trebali pažljivo pratiti tržišne trendove i ekonomske pokazatelje kako bi doneli informisane odluke o svojim ulaganjima u zlato i druge plemenite metale. U svetu punom neizvesnosti, zlato ostaje ključni igrač, pružajući zaštitu i sigurnost onima koji ga poseduju.
