U stravičnom masakru na Cetinju, koji je izvršio pomahnitali ubica Aco Martinović, likvidirano je 12 ljudi, među kojima je bila i Marija Martinović, ćerka advokata Radeta Stanojevića iz Vučaka kod Smedereva. Marija se udala na Cetinju, a jedan od teških trenutaka u ovom masakru bio je kada je upucana. Srećom, Mariju je majka uspela spasiti iz zagrljaja smrti, ali je ona teško ranjena i trenutno se nalazi na intenzivnoj nezi u Podgorici.
Milanka Stanojević, majka hrabre Marije, izrazila je nadu da će joj se ćerka živa vratiti. Uz to, istakla je da će Sofija Martinović, koju je Marija spasila u poslednjem času, odrastati bez divnog oca Marka i brata Miloša, koji su takođe ubijeni u ovom masakru.
Milanka je ispričala da su se pripremali da proslave Sofijin prvi rođendan, ali da je tragedija prekinula sve planove. Kada je čula za ovu strašnu vest, bila je u šoku, ali je uspela da stigne do Cetinja kako bi bila uz svoju porodicu u ovim teškim trenucima. Ona je istakla da je nezamislivo ubiti toliko ljudi bez ikakvog povoda, pogotovo dece, i da očigledno živimo u ludom vremenu.
Na društvenim mrežama, prijatelji i kolege blizanaca Marka i Miloša Martinovića, koji su takođe stradali u ovom masakru, opraštaju se od njih potresnim porukama. Masovni ubica Aco Martinović je ušao u porodičnu kuću Radovana i Radmile Martinović, gde je ubio članove porodice, uključujući i blizance Marka i Miloša. Nakon toga, pucao je i u Mariju Martinović, ženu ubijenog Marka.
Marija je uspela da se spasi i pobegne sa detetom u rukama u komšiluk, gde je pružena medicinska pomoć. Uz ogromnu hrabrost, uspela je da se izvuče iz ove stravične situacije i spasi sebe i dete sigurne smrti. Nakon što je pucao sebi u glavu, Martinović je preminuo na putu do bolnice.
Ovaj masakr na Cetinju je šokirao celu zajednicu i izazvao veliku tugu i bes u svima koji su čuli za ovu strašnu tragediju. Porodice stradalih su ostale bez voljenih osoba, a cela zajednica je pogođena ovim užasnim događajem. Nadamo se da će pravda biti zadovoljena i da će počinilac ovog strašnog zločina odgovarati za svoje postupke.
Na kraju, važno je da se solidarišemo sa porodicama stradalih i pružimo im podršku u ovim teškim trenucima. Nijedna reč ne može opisati bol i tugu koju osećaju oni koji su izgubili svoje najmilije u ovom masakru. Zato je važno da pokažemo saosećanje i empatiju prema njima i da im pružimo podršku u njihovoj borbi za pravdu i istinu o ovom strašnom događaju.
