Brisel je mesto gde se donose važne odluke o sigurnosti i odbrani evropskih zemalja. Predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, nedavno je najavio da će na predstojećem samitu NATO-a u junu, 23 članice Evropske unije koje su ujedno i članice NATO-a verovatno pristati na povećanje troškova za odbranu iznad trenutnog cilja od 2% BDP-a. Ova odluka dolazi u kontekstu globalnih bezbednosnih izazova i potreba za jačanjem odbrambenih kapaciteta članica Alijanse.
Košta je izjavio za portugalski javni emiter RTP da je zakazao neformalni sastanak lidera EU kako bi razgovarali o ulaganjima u odbranu i bezbednost. Ovaj sastanak će se održati u ponedeljak i na njemu će prisustvovati i generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, kao i britanski premijer, Kir Starmer. Očekuje se da će se na ovom sastanku razmatrati različiti aspekti odbrambene politike EU i NATO-a, s posebnim naglaskom na povećanje finansijskih sredstava potrebnih za jačanje kolektivne odbrane.
Povećanje odbrambenih troškova u okviru NATO-a postalo je prioritet za mnoge evropske države, posebno nakon povećane napetosti u međunarodnim odnosima i geopolitičkih tenzija. Mnoge članice NATO-a osećaju potrebu da unaprede svoje vojne sposobnosti i preduzmu odlučne korake kako bi se osigurala stabilnost i sigurnost u regionu. Ovaj trend je dodatno pojačan ratom u Ukrajini, koji je izazvao zabrinutost zbog mogućih pretnji iz Rusije.
S obzirom na to da se očekuje povećanje odbrambenih troškova, članice EU i NATO-a će morati da razmotre kako da efikasno raspodele sredstva i osiguraju da ulaganja u odbranu budu usmerena na oblasti koje su od najveće važnosti za kolektivnu sigurnost. Očekuje se da će se na sastanku diskutovati o strategijama za unapređenje vojne opreme, obuke i interoperabilnosti između vojnih snaga članica.
Jedan od ključnih izazova s kojima se suočavaju članice NATO-a je kako uskladiti različite nacionalne interese i prioritete u okviru zajedničkog okvira odbrane. Dok neke zemlje žele da povećaju svoja ulaganja u modernizaciju vojske, druge se suočavaju sa ekonomskim pritiscima koji otežavaju povećanje budžeta za odbranu. Ovo može dovesti do tenzija unutar Alijanse, ali Košta je izrazio nadu da će članice prepoznati važnost jedinstvenog pristupa i zajedničkih napora u jačanju kolektivne odbrane.
EU takođe igra ključnu ulogu u bezbednosnim pitanjima, s obzirom na to da mnoge članice već imaju vlastite vojne misije i operacije. U tom smislu, jačanje saradnje između NATO-a i EU može doprineti efikasnijem upravljanju krizama i boljoj koordinaciji u odbrambenim naporima. Ova saradnja je posebno važna u svetlu izazova poput terorizma, sajber pretnji i klimatskih promena, koje zahtevaju zajednički odgovor.
U svetlu ovih izazova, lideri EU će morati da prepoznaju neophodnost povećanih ulaganja u odbranu kao sredstvo za očuvanje stabilnosti i sigurnosti. Očekivanja su velika, a rezultati sastanka u ponedeljak će biti ključni za oblikovanje budućih politika i strategija odbrane u Evropi.
U zaključku, predstojeći samit NATO-a i neformalni sastanak lidera EU predstavljaju važan korak ka jačanju odbrambenih kapaciteta članica. U svetlu sve većih bezbednosnih izazova, povećanje troškova za odbranu iznad trenutnog nivoa od 2% BDP-a može biti neophodno za očuvanje kolektivne sigurnosti i stabilnosti u regionu. Očekuje se da će lideri EU i NATO-a raditi zajedno na usklađivanju svojih strategija i resursa kako bi se osiguralo da su spremni da se suoče s budućim izazovima.
