Vodeća genetska kompanija „Colossal Biosciences“ postigla je značajan naučni uspeh oživljavanjem izumrlih vukova koji su postali poznati zahvaljujući seriji „Igra prestola“. Ova inovacija predstavlja značajan korak u svetu genetskog inženjeringa, koristeći drevni DNK i savremene biotehnološke metode.
Tim naučnika iz kompanije „Colossal“ uspeo je da dešifruje genetski kod strašnog vuka, poznatog kao Canis dirus, koristeći DNK uzorke uzete iz zuba starog 13.000 godina i lobanje stare 72.000 godina. Ovi uzorci omogućili su im da prepišu genetski kod običnog sivog vuka, stvarajući tako nove jedinke. Domaći psi su korišćeni kao surogat majke, a rezultati su tri mladunca: Romul, Rem i njihova sestra Kalisi. Ovim potezom naučnici su prvi put uspeli da vrate vrstu koja je izumrla pre mnogo vremena.
Ben Lam, izvršni direktor i suosnivač kompanije, istakao je da su njihovi mladunci već u ranoj fazi razvoja pokazali impresivne karakteristike. Oni imaju gotovo 1,2 metra u dužini i teže 36 kilograma, s potencijalom da narastu do 1,8 metara i teže oko 68 kilograma. Međutim, ono što ih zaista izdvaja je njihovo ponašanje. Umesto tipičnog ponašanja štenaca, njihova distanca prema ljudima i povlačenje u prisustvu ljudi ukazuju na njihov divlji instinkt, što ih razlikuje od domaćih pasa.
Strašni vukovi su bili moćni predatori, sa snažnim vilicama koje su im omogućile da lako grizu velike kosti svog plena. Njihova ishrana se sastojala uglavnom od velikih biljojeda, a njihova adaptacija na promene u ekosistemu bila je ključna za njihov opstanak. Nažalost, sa završetkom pleistocena, nijedna od ovih životinja nije uspela da se prilagodi novim uslovima.
Naučna zajednica je uzbuđena zbog ovog postignuća, ali „Colossal“ ne planira da se tu zaustavi. Kompanija, osnovana 2021. godine, već zapošljava 130 naučnika i ima ambiciozne planove za de-ekstinkciju drugih vrsta. Na njihovoj listi želja nalaze se vunasti mamut, dodo ptica i tanzanijski tigar. U martu su iznenadili naučnu zajednicu vestima o stvaranju vunastog miša, himerične životinje sa karakteristikama mamuta.
Džordž R. R. Martin, autor „Igre prestola“, komentarisao je značaj strašnih vukova u američkom ekosistemu, napominjući da mnogi ljudi doživljavaju ove životinje kao mitska bića, dok zapravo imaju bogatu istoriju i doprinos ekosistemu. Ova vrsta se odvojila od običnih sivih vukova pre oko 5,5 miliona godina i bila je najveća i najmasovnija vrsta među njima, sa težinom od oko 70 kilograma, što je više od današnjih sivih vukova.
Oživljavanje strašnih vukova postavlja pitanja o etici i posledicama genetskog inženjeringa. Dok neki pozdravljaju ovaj napredak kao način da se isprave greške iz prošlosti i obnove ekosistemi, drugi postavljaju pitanje da li je etički vraćati izumrle vrste koje se nisu mogle prilagoditi prošlim promenama u prirodi.
Naučnici i etičari se slažu da će biti potrebno mnogo istraživanja i rasprava kako bi se odredili potencijalni rizici i koristi povezani sa ovim projektima. Kako se tehnologija i znanje u oblasti genetskog inženjeringa razvijaju, svet će nastaviti da se suočava sa pitanjima o očuvanju, obnovi i odgovornosti prema prirodi.
Sve u svemu, povratak strašnih vukova ne samo da otvara vrata za buduća istraživanja, već i izaziva duboka promišljanja o prirodi, evoluciji i mestu čoveka u ekosistemu. Ovaj korak može biti samo početak putovanja ka razumevanju i eventualnoj zaštiti ugroženih vrsta u svetu koji se stalno menja.
