Osnovni sud u Nikšiću donio je presudu kojom je obavezao državu da episkopu budimljansko-nikšićkom Mitropolije crnogorsko-primorske (MPC) Metodiju Ostojiću isplati 10.000 evra. Ova presuda je rezultat tužbe koju je Ostojić podnio zbog povrede prava na duševni integritet, čast, ugled i dostojanstvo, a u vezi sa sadržajem koji je objavljen na portalu „Udar”.
Sudija Tanja Kuburović Radusinović je delimično usvojila tužbeni zahtev Ostojića, koji je tražio iznos od 40.000 evra kao naknadu za pretrpljenu štetu. U obrazloženju presude, sud je naveo da je tužena strana obavezna da isplati Ostojiću 10.000 evra na ime nematerijalne štete, kao i zakonsku zateznu kamatu od trenutka presuđenja do konačne isplate. Rok za isplatu je 15 dana od dana kada presuda postane pravosnažna, uz mogućnost prinudnog izvršenja ukoliko obaveza ne bude ispunjena.
Ova presuda dolazi u kontekstu sveprisutne debate o slobodi medija i odgovornosti novinara. U poslednje vreme, sve više pažnje se posvećuje etici novinarstva i granicama koje ne bi trebalo preći u izveštavanju, naročito kada su u pitanju javne ličnosti i njihova prava. Ostojić je u svojoj tužbi naveo da su objave na portalu „Udar” negativno uticale na njegov ugled i čast, te da su izazvale duševnu bol.
Upravni i pravni aspekti ovog slučaja pokreću pitanje kako se mediji odnose prema svojim izvorima i kako izveštavanje može uticati na ličnost pojedinca, posebno kada je reč o osobama koje obavljaju javne funkcije. Takođe, ova situacija može poslužiti kao primer za druge slučajeve u kojima javne ličnosti osećaju da su njihova prava prekršena kroz neodgovorno izveštavanje.
U društvu u kojem je sve više naglašena važnost ljudskih prava, ovakve presude mogu postaviti presedan za buduće slučajeve. One takođe ukazuju na potrebu za većom odgovornošću medija u izveštavanju, ali i na važnost prava pojedinaca da se bore za svoja prava kada su izloženi neosnovanim napadima ili klevetama.
U poslednje vreme, mediji su često predmet kritika zbog načina na koji izveštavaju o pojedincima, posebno u kontekstu političkih, verskih i drugih osetljivih tema. S obzirom na to da su episkopi i drugi vjerski lideri često u centru pažnje, važno je da se vode računa o tome kako se o njima izveštava. Ovakve presude mogu podstaći medije da preispitaju svoje prakse i da se trude da izveštavaju na način koji poštuje prava svih pojedinaca.
Osim toga, presuda može imati i šire društvene implikacije. Ona može podstaći i druge pojedince da se bore za svoja prava kada smatraju da su njihova dostojanstva ili časti povređena. U tom smislu, ova presuda može delovati kao podsticaj za sve one koji se suočavaju s nepravdom u medijima ili u društvu, da potraže pravdu putem pravnog sistema.
U zaključku, presuda Osnovnog suda u Nikšiću u korist episkopa Metodija Ostojića ukazuje na važnost zaštite prava pojedinaca u kontekstu slobode medija. Dok je sloboda medija suštinski važna za demokratiju, ona ne sme biti izgovor za kršenje prava drugih. Ovaj slučaj može poslužiti kao podsticaj za dalju diskusiju o granicama slobode medija i odgovornosti novinara, kao i o pravima pojedinaca u savremenom društvu.
