Velike količine prerađenog crvenog mesa u ishrani povezuju se sa povećanim rizikom od demencije i kognitivnim propadanjem, pokazala je nova studija. Ranija istraživanja su već ukazivala na povezanost konzumacije junetine, svinjetine i jagnjetine sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2. U ovoj novoj studiji, naučnici su analizirali podatke o više hiljada pacijenata prikupljene između 1980. i 2018. godine.
Stručnjaci sa Opšte bolnice u Brigamu, Harvard univerziteta i Tehnološkog instituta u Masačusetsu otkrili su da se kognitivno starenje ubrzava u proseku oko 1,6 godina po svakoj prosečnoj porciji crvenog mesa koja iznosi oko 85 grama. Ova otkrića su objavljena u časopisu „Neurology“.
Zamena te porcije orašastim plodovima i mahunarkama takođe se povezuje sa 19% nižim rizikom od demencije i 21% nižim rizikom od kognitivnog propadanja, prema oceni samih ispitanika. Danijel Vong, asistent profesora nutricionizma na Harvardu i jedan od autora studije, ističe da se vodiči za ishranu obično fokusiraju na smanjenje rizika od hroničnih stanja, poput bolesti srca i dijabetesa, dok se o kognitivnom zdravlju ređe govori, iako je ono povezano s ovim bolestima. Vong se nada da će rezultati podstaći dublje razmatranje povezanosti ishrane i zdravlja mozga.
Iako je studija primenjivala strogu metodologiju, ona se i dalje smatra opservacionom studijom. Kevin Mekonvej, profesor emeritus primenjene statistike sa Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji, naglašava da nikada nije moguće biti u potpunosti siguran po pitanju uzročnosti iz jedne opservacione studije, bez obzira na njenu veličinu i kvalitet sprovođenja.
Nova studija je poredila stope učestalosti demencije među osobama koje su konzumirale prerađevine od crvenog mesa sa drugom grupom koja je jela slično, ali svakodnevno unosila jednu porciju crvenog mesa manje, zamenivši je drugim izvorima proteina. Međutim, Mekonvej napominje da procene ne pokazuju direktno šta bi se desilo u grupi ljudi koji bi promenili ishranu tako da unose manje prerađenog crvenog mesa i više živinskog mesa i orašastih plodova. Efekat takve promene mogao bi biti sličan ili drugačiji od onog primećenog u studiji.
Preporuke neprofitne organizacije „EAT“ i časopisa „Lancet“ savetuju da se ne konzumira više od 98 grama crvenog mesa nedeljno, zbog ekoloških i zdravstvenih razloga. Postojeće preporuke obično sugerišu smanjenje konzumacije crvenog mesa i njegovu zamenu drugim namirnicama, uz naglašavanje povezanosti između konzumacije crvenog mesa i negativnih zdravstvenih ishoda, kao što su kardiovaskularne bolesti i rak debelog creva.
Autori studije i stručnjaci za statistiku ističu da je potrebno još istraživanja kako bi se potvrdila ova veza. Vong naglašava da je važno nastaviti istraživanja kako bi se bolje razumeli mehanizmi nastanka demencije i kognitivnog propadanja.
Sve u svemu, nova istraživanja ukazuju na sve veću potrebu za preispitivanjem prehrambenih navika, posebno kada je reč o konzumaciji prerađenog crvenog mesa. Kako se sve više dokaza pojavljuje o negativnom uticaju ovih namirnica na kognitivno zdravlje, javnost bi trebala biti svesna rizika i preduzeti korake ka zdravijim alternativama u ishrani. Uzimajući u obzir sve ove informacije, pojedinci bi trebali razmotriti smanjenje unosa crvenog mesa i uvođenje raznovrsnijih i zdravijih izvora proteina u svoju ishranu.
