Da bi sud razmatrao zahtev za uslovnu slobodu, Ulemek mora da odleži još 10 godina

Nebojša Novaković avatar

VIŠI sud u Beogradu nedavno je odbacio molbe bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije i bivšeg pripadnika Jedinice Branka Berčeka za puštanje na uslovnu slobodu, nakon polovine izdržane kazne. Sud je utvrdio da osuđenici nisu ispunili osnovni zakonski uslov da izdrže dve trećine kazne, te nije ni zakazana sednica veća za razmatranje njihovih zahteva, niti je sud tražio izveštaj o njihovom vladanju u zatvoru proteklih godina.

Ulemek je osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, ubistvo Ivana Stambolića i zločin na Ibarskoj magistrali. Međutim, prema zakonu, te kazne se ne sabiraju, pa je do sada izdržao 20 godina u zatvoru. Berček je takođe osuđen na maksimalnu kaznu za neposredno ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, te je do sada proveo više od 21 godine iza rešetaka.

Portparolka suda, Milica Veličković, objasnila je da su osuđenici pokušali da se pozovu na stari zakon koji je važio u vreme kada su počinili krivična dela, prema kojem je bilo moguće tražiti otpust nakon polovine izdržane kazne i da se primenjuje blaži, stari zakon. Međutim, sud je jasno rekao da se odredbe za blaži zakon primenjuju samo do pravosnažnosti postupka, dok se za uslovni otpust primenjuje aktuelni zakon.

Odluka suda da odbije molbe za puštanje na uslovnu slobodu bivših komandanata Jedinice za specijalne operacije izazvala je podeljene reakcije u javnosti. Dok jedni podržavaju odluku suda, tvrdeći da osuđenici trebaju da izdrže celu kaznu za svoja zlodela, drugi smatraju da bi trebalo razmotriti mogućnost puštanja na uslovnu slobodu nakon izdržane polovine kazne, kako bi se olakšalo pretrpljenje kazne i omogućila rehabilitacija osuđenika.

Ulemek i Berček su bili ključne figure u događajima koji su potresli Srbiju pre više od dve decenije. Njihove kazne zatvora su rezultat sudskih procesa koji su trajali godinama, a njihova ponašanja u zatvoru su takođe bila predmet pažljivog praćenja. Sud nije smatrao da su ispunjeni uslovi za uslovno oslobađanje, te su njihove molbe odbijene.

Ova odluka suda pokazuje da se pravosudni sistem u Srbiji ozbiljno odnosi prema slučajevima ozbiljnih krivičnih dela, poput ubistava visokih državnih zvaničnika. Sud je jasno stavio do znanja da se zakoni moraju poštovati i da se kazne moraju izdržati u potpunosti pre nego što se razmotri mogućnost uslovnog otpusta.

Ulemek i Berček su sada suočeni sa nastavkom izdržavanja svojih kazni u zatvoru, dok se javnost i dalje bori sa podeljenim mišljenjima o njihovim sudbinama. Njihove priče su deo istorije Srbije i ostaju kao podsetnik na teške trenutke kroz koje je zemlja prošla.

Kroz ovaj slučaj, javnost se podseća na važnost pravde i odgovornosti za počinjena krivična dela. Sudska odluka da odbije molbe za puštanje na uslovnu slobodu bivših komandanata Jedinice za specijalne operacije ukazuje na to da se zakoni moraju poštovati i da niko nije iznad zakona, bez obzira na to ko su bili u prošlosti.

Ulemek i Berček će nastaviti da izdržavaju svoje kazne u zatvoru, dok se javnost i dalje suočava sa pitanjem pravde i odgovornosti. Njihovi slučajevi će ostati deo istorije Srbije i podsetnik na važnost poštovanja zakona i odgovornosti za počinjena krivična dela. Sudska odluka je jasno pokazala da se ozbiljnim krivičnim delima mora pristupiti sa punom ozbiljnošću i da kazne moraju biti izdržane u potpunosti pre nego što se razmatra mogućnost uslovnog otpusta.

Nebojša Novaković avatar

Preporučeni članci: