Prošlog meseca je novi američki izaslanik za Zapadni Balkan, Aleksandar Saša Kasanof, stupio na dužnost zamenjujući Gabrijela Eskobara. Kasanof je imao prvi sastanak sa predstavnikom opozicije na Kosovu što je izazvalo pitanje o signalu koji Amerika želi poslati Kosovu i premijeru Aljbinu Kurtiju. Američka politika prema regionu Zapadnog Balkana usmerena je ka podršci evropskim integracijama i članstvu u evroatlantskim institucijama.
Aleksandar Kasanof je ranije radio u zemljama poput Čilea, Iraka, Ukrajine, i Turkmenistana, a poseduje obrazovanje u oblasti međunarodnih studija. On je prethodno bio izvršni pomoćnik Viktorije Nuland, bivše podsekretarke za politička pitanja. Kasanof je preuzeo dužnost koju je ranije obavljao Gabrijel Eskobar, koji je bio aktivan u dijalogu između Beograda i Prištine.
Situacija na Kosovu i Metohiji se dodatno zakuvala zbog najave otvaranja mosta na Ibru, što je izazvalo reakciju američkog Stejt Departmenta koji ne podržava promene statusa mosta. Premijer Kurti je trenutno u SAD-u, dok je kandidat DPK za premijera, Bedri Hamza, imao sastanak sa Kasanofom predstavljajući svoj plan ekonomskog razvoja i članstva u NATO-u. Opozicija u Prištini i zvaničnici u Beogradu smatraju da je Amerika nezadovoljna politikom Kurteja.
Analitičari su izrazili zabrinutost zbog jednostranih poteza Kosova koji dovode do destabilizacije. Međunarodna zajednica nije pokazala odlučnost u zaustavljanju tih poteza. Deo zajednice bezbednosti smatra da bi Kfor trebalo da spreči otvaranje mosta na Ibru. Postavlja se pitanje da li međunarodna zajednica želi, ali nije u mogućnosti da deluje.
Kasanof se sastao i sa drugim političkim liderima, što je izazvalo spekulacije o budućem političkom kursu. Američka administracija može predstavljati pretnju za Kurtija ukoliko ne bude kooperativan. Analitičari iz Prištine smatraju da će SAD sarađivati sa bilo kojom vladom na Kosovu koja pobedi na izborima, dok se najavljuje mogućnost koalicije između Samoopredeljenja i PDK-a.
Međunarodna zajednica nije reagovala energično na jednostrane poteze Kosova, što dovodi do pitanja o njihovoj moći ili volji da deluju. Razmatraju se restriktivne mere i uloga Kfora u sprečavanju otvaranja mosta na Ibru. Odbijanje Prištine da odustane od jednostranih akcija može dovesti do daljih posledica i konfrontacija sa međunarodnom zajednicom.
