Gotovo uvek, s dolaskom toplotnih talasa javljaju se i građani koji tvrde da su temperature u gradovima mnogo više nego što zvanično saopštavaju RHMZ. Građani navode svoj subjektivni osećaj i merenja koja obavljaju u svojim kućama ili kolima, a koja pokazuju temperature znatno više od zvaničnih. Direktor RHMZ, Jugoslav Nikolić, objašnjava da postoji nekoliko faktora koji utiču na to da temperatura bude viša u urbanim sredinama, kao što su asfaltne površine, betonske zgrade, intenzivan saobraćaj i deficita zelenih površina. Nikolić ističe da svako merenje temperature van meteoroloških stanica i u uslovima koji ne ispunjavaju standarde Svetske meteorološke organizacije nije relevantno. On naglašava da se temperatura vazduha meri na meteorološkim stanicama na etaloniranim termometrima na dva metra visine iznad travnate podloge. Prognostičarka Hidrometeorološkog zavoda Srbije, Dragana Broćović, takođe ukazuje na stroge procedure merenja temperature vazduha prema standardima Svetske meteorološke organizacije. Ona objašnjava da temperatura mora biti izmerena deset minuta pre punog sata, u hladu i na dva metra visine iznad zemlje. Broćović ističe da toplota izbija iz zidova i asfalta, zbog čega se subjektivni osećaj temperature može razlikovati od stvarne temperature. Postoji i temperatura razlika između različitih delova grada, sa maksimalnom razlikom od dvanaest stepeni. Građani se upozoravaju da amaterska merenja temperature nisu relevantna i da se oslanjanje na zvanične podatke RHMZ je najoptimalnija opcija.