Prema istraživanju koje je nedavno sprovedeno, Hrvati su drugi najveći potrošači hleba u svetu, iza Turske. Prosečni Hrvat godišnje pojede oko 196 kilograma hleba. Međutim, uprkos ovoj impresivnoj statistici, istraživanja pokazuju da je potrošnja hleba upola manja nego što je bila pre 20 godina.

Nutricionistkinja Nađa Radonjić ističe da postoji zabluda o uticaju hleba na našu težinu. Ona tvrdi da hleb nije krivac za debljanje i podseća nas da smo nekada konzumirali mnogo veće količine hleba nego danas. Takođe, ističe da beli hleb može imati manje kalorija od integralnog, što mnoge ljude iznenađuje.

Kada je reč o preporučenom hlebu, Radonjić ističe da je integralni hleb bolji izbor jer sadrži više vlakana, minerala i vitamina od rafinisane pšenice. Iako integralni hleb ima više kalorija, njegova hranljiva vrednost je veća, čineći ga boljim izborom za ishranu. Važno je napomenuti da hleb ne bi trebalo isključivati iz ishrane, osim ako postoji netolerancija na gluten.

Što se tiče vrsta hleba i njihove hranljive vrednosti, Radonjić ističe da je crni hleb od celog zrna najzdravija opcija, dok je pšenični hleb po njenom mišljenju najmanje zdrav izbor. Osobe koje izbegavaju gluten trebaju izbegavati ječam, pšenicu i raž, ali mogu konzumirati ostale žitarice. Takođe je važno tretirati hleb kao samostalni obrok, posebno kada je reč o integralnom hlebu koji sadrži vitamine B i druge korisne sastojke.

U zaključku, hleb je važan deo ishrane i treba ga konzumirati umereno, birajući zdravije opcije poput integralnog hleba od celog zrna. Odbacivanje hleba zbog straha od debljanja može dovesti do nedostatka važnih nutrijenata. Stoga, umesto da se hleb doživljava kao neprijatelj linije, treba ga posmatrati kao prijatelja koji može doprineti balansiranoj ishrani i očuvanju zdravlja.