U maju 2014. godine, Srbija je bila pogođena jednim od najtežih poplava u svojoj istoriji. Spasioci Gorske službe spasavanja, predvođeni Branislavom Ćurčinom, počeli su svoje angažovanje 15. maja, nakon što je jedan od vatrogasaca nestao u bujici. Prva lokacija na koju su poslani bila je Topola, gde je reka Jasenica, koja je obično bila široka samo pola metra, naglo narasla na više od 50 metara. Kada su stigli na mesto nesreće, nasip je bio potpuno prekriven vodom, a Ćurčin je opisao situaciju kao da su u Beogradu, gde je sve bilo poplavljeno.
Ćurčin ističe da je njihovo prisustvo na terenu u tom trenutku bilo ključno, iako poplave nisu prioritet Gorske službe. Kada su stigli do Obrenovca, naišli su na haos. Službe hitne pomoći i vatrogasci nisu mogli da uđu u grad zbog poplavljenih puteva i nedostupnosti radio-veze. Ispostavilo se da su spasioci Gorske službe imali veću autonomiju u donošenju odluka, pa su se odlučili za improvizovano korišćenje čamaca kako bi ušli u poplavljen grad.
Spasilac Marko Selaković naglašava da su, zbog haotične situacije, morali doneti brze odluke koje su bile od esencijalnog značaja za spasavanje života. Ćurčin dodaje da su nakon tih događaja počeli da se fokusiraju na obuku za spasavanje na vodi, s obzirom na to da su poplave opasne i da predstavlja izazov za ljudski život.
U međuvremenu, pilot Nenad Raičević iz Helikopterske jedinice MUP-a, koji je takođe bio angažovan tokom poplava, opisuje kako je njihova misija započela 14. maja, kada su dobili poziv za pomoć. Ubrzo su u vazduh poletela dva helikoptera opremljena specijalnom opremom za evakuaciju. Prva dva dana su bila najintenzivnija, sa stalnim pozivima za pomoć iz različitih delova poplavljenih područja. Njihovi helikopteri su se koristili za spašavanje ljudi i dopremanje osnovnih potrepština kao što su hrana i lekovi.
Raičević se seća da je svaki trenutak bio pod velikim stresom, jer su ljudi bili u panici i hitno su im bila potrebna pomoć. Pored toga, loši vremenski uslovi dodatno su otežavali situaciju. S obzirom na to da su helikopteri radili u teškim uslovima, svaka greška je mogla biti kobna.
Tokom akcija, spasioci su se suočavali sa raznim izazovima, uključujući evakuaciju trudnice i spasavanje ljudi koji su bili zarobljeni u svojim vozilima. Raičević naglašava koliko je važno pravilno obučiti pilote za ovakve situacije, kako bi se smanjila mogućnost grešaka. Obuka se vrši kroz simulacije i rad sa lutkama pre nego što se pređe na stvarne ljude.
Nakon poplava 2014. godine, došlo je do značajnih poboljšanja u opremi helikopterskih jedinica. Raičević ističe da su nabavili više helikoptera sa bočnim dizalicama, čime su unapredili svoje mogućnosti za spasavanje. U tom pogledu, Srbija sada ima respektabilnu flotu helikoptera koja se može uporediti sa najboljima u Evropi.
Ove poplave su ostavile dubok trag na svima koji su učestvovali u spasilačkim akcijama, a iskustva iz tih dana su oblikovala buduće strategije za odgovor na vanredne situacije. Ćurčin i Selaković, zajedno sa svojim timovima, nastavili su da se usavršavaju i prilagođavaju novim izazovima, s ciljem da budu spremni za bilo kakvu situaciju koja može nastati u budućnosti.
