Prema istraživanju kompanije „Mejers Bridžs“, skoro 57% svetske populacije čine introvertne osobe. Biti introvertan može imati brojne pozitivne aspekte, a deca koja su introvertna često razvijaju korisne osobine u odraslom dobu.

Definicija introvertnosti obuhvata preferenciju tišeg i manje stimulativnog okruženja i aktivnosti. Introverti se često fokusiraju na unutrašnje misli i osećanja, umesto na spoljašnju stimulaciju. Iako društvo često favorizuje ekstrovertnost, osobine introverata su podjednako važne.

Genetika i okruženje igraju važnu ulogu u formiranju osobina introverata. Neki ljudi su jednostavno osetljiviji na spoljašnje stimuluse, što može biti genetski nasleđeno. Takođe, mirno domaćinstvo ili introvertni roditelji mogu uticati na prirodnu sklonost deteta ka mirnijim okruženjima.

Postoje određene ključne osobine introvertnih odraslih osoba, kao što su predumišljaj, sklonost ka solo aktivnostima, empatija, promišljenost, kreativnost, samosvest, fokus i koncentracija, jake komunikacijske veštine, uzak krug prijatelja, lojalnost i pouzdanost.

Jedna od važnih osobina introvertnih odraslih osoba je samopouzdanje i nezavisnost. Oni retko traže potvrdu svoje vrednosti od drugih i često imaju nezavisnije razmišljanje. To ih čini manje sklone prilagođavanju društvenim standardima.

Biti introvertan može biti velika prednost u savremenom društvu koje često ceni ekstrovertnost i društvenost. Introverti imaju svoje jedinstvene osobine i kvalitete koje mogu doprineti različitim oblastima života. Važno je razumeti i ceniti različitost među ljudima i pružiti podršku i razumevanje svim osobama, bez obzira na njihovu osobnostnu karakteristiku.