Očekuje se da će ovog leta „sveži odmori“ na destinacijama poput Norveške, Islanda i Finske doživeti procvat. Ovaj trend je rezultat rasta temperature i gužvi u popularnim letnjim destinacijama kao što su Grčka, Španija i Italija. Ekstremni vremenski uslovi, uključujući toplotne talase i šumske požare, dodatno su pojačali interesovanje turista za hladnije destinacije.
Prema analizi kompanije Virtuoso, koja se bavi luksuznim turizmom, putovanja ka severnim destinacijama povećala su se za 44% u 2024. godini. Kompanija Dragon Pass zabeležila je više od 100% rasta rezervacija za zemlje poput Švedske, Norveške, Danske i Finske, uz očekivanje dodatnog rasta od 30% u ovoj godini. Džejms Tornton, generalni direktor kompanije Intrepid Travel, napominje da postoji značajna potražnja za putovanjima u skandinavske zemlje, a kompanija prevozi više od 40.000 ljudi na Islandu svake godine.
Hladnije destinacije, kao što su nordijske zemlje i Kanada, ne nude samo spektakularne pejzaže, već i brojne aktivnosti na otvorenom, kao što su planinarenje i posete glečerima. Ove godine, mnogi putnici traže način da pobegnu od toplotnih talasa, a nordijske zemlje postaju privlačna alternativa. Putnici sve više biraju ovakve destinacije kako bi izbegli gužve i uživali u prirodi.
Jedan od razloga za ovu promenu putničkih navika jeste želja za iskustvima koja se mogu doživeti u mirnijim sredinama. Kako Endi Maršal iz kompanije Polar Escapes ističe, putnici su često odlazili na Svalbard tokom leta kako bi uživali u svežim temperaturama dok je ostatak Evrope bio pogođen toplotnim talasima. Tokom leta, nordijske regije nude pristupačnije aktivnosti i spektakularne predele koje je teško doživeti zimi.
Dugi dani tokom leta, ponekad i do 24 sata, omogućavaju putnicima da maksimalno iskoriste svoje vreme. Robert Miler iz kompanije Goway Travel primećuje da je leti lakše posetiti udaljena mesta kao što je jezero Mjivatin. Osim toga, nordijski odmori nude priliku za pobeg od gužvi koje su postale sve prisutnije u Južnoj Evropi, omogućavajući dublju povezanost sa lokalnim stanovništvom.
Međutim, kako turizam sve više prelazi na hladnije destinacije, postavljaju se pitanja o mogućem masovnom turizmu u nordijskim zemljama. Gradovi poput Rejkjavika i Bergena možda nisu dovoljno opremljeni da se nose sa povećanim brojem posetilaca, što može dovesti do preopterećenja infrastrukture i negativnog uticaja na prirodne resurse.
Megan Vila, menadžer za inovacije u kompaniji Expat Explore, naglašava da nordijske zemlje imaju kraću turističku sezonu, što može dovesti do gužvi u kratkom periodu. Udaljena sela i nacionalni parkovi možda neće imati potrebnu infrastrukturu da podrže velike gužve, što može ugroziti netaknutu prirodu ovih destinacija.
Međutim, mnoge nordijske zemlje već prepoznaju ove rizike i aktivno rade na očuvanju održivog turizma kroz ekološke politike i podsticanje dužih boravaka. Ove mere uključuju raspodelu posetilaca na različite regije kako bi se smanjio pritisak na popularna mesta.
Iako „sveži odmori“ predstavljaju privlačnu opciju, putnici bi trebali biti svesni potencijalnih izazova. Ove destinacije mogu imati nepredvidive vremenske uslove i više cene, a ograničen smeštaj može zahtevati ranije planiranje. Olivije Heušen iz kompanije Insider Villas navodi da neka mesta nisu razvijena za turizam, što može otežati pristup transportu i uslugama.
U zaključku, nordijske zemlje nude jedinstvene i održive opcije za letovanje, ali je važno da putnici budu svesni kako bi izabrali destinacije koje odgovaraju njihovim potrebama i vrednostima. S obzirom na sve veće interesovanje za ovakve destinacije, planiranje unapred i svesnost o održivosti postaju ključni za uživanje u „svežim odmorima“.
