Četvrti globalni ministarski sastanak o antimikrobnoj rezistenciji započeo je u petak u Džedi, a direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus upozorio je na ozbiljnu globalnu situaciju povodom antimikrobne rezistencije. On je istaknuo da antimikrobna rezistencija već smanjuje efikasnost lekova na koje se oslanjamo i da ne samo da preti, već se već dešava.
Gebrejesus je istaknuo da nije samo reč o riziku od smrtonosnih infekcija izazvanih supermikrobima, već je naglasio da svake godine zbog infekcija superbakterijama umire 1,3 miliona ljudi. Ova situacija zahteva hitnu akciju i saradnju svih zemalja kako bi se rešio problem antimikrobne rezistencije.
Antimikrobna rezistencija predstavlja ozbiljan globalni problem koji utiče na efikasnost lečenja infekcija, a ugrožava i javno zdravlje. Pored toga, dovodi do povećanja troškova zdravstvene zaštite i produženja lečenja, što dodatno opterećuje zdravstvene sisteme širom sveta.
Na sastanku u Džedi, ministri zdravlja iz različitih zemalja razmatraju mere i politike koje bi trebalo sprovesti kako bi se suzbila antimikrobna rezistencija. Ovo je važan korak ka globalnoj borbi protiv ovog problema i zahteva zajedničke napore svih zemalja i organizacija.
Antimikrobna rezistencija se javlja kada bakterije, virusi, gljivice ili paraziti razviju otpornost na lekove koji se koriste za njihovo lečenje. Ovo može dovesti do toga da infekcije postanu teže lečive i da se poveća rizik od smrtnosti.
Da bi se suzbila antimikrobna rezistencija, potrebno je sprovesti mere prevencije infekcija, racionalnu upotrebu antibiotika, unapređenje dijagnostike infekcija i podizanje svesti o ovom problemu među zdravstvenim radnicima i javnošću.
Svetska zdravstvena organizacija je prepoznala antimikrobnu rezistenciju kao jedan od najvećih izazova savremenog doba i poziva sve zemlje da preduzmu hitne mere kako bi se rešio ovaj problem. Ovo je globalni problem koji zahteva globalni odgovor i saradnju svih zemalja i organizacija.
Učesnici sastanka u Džedi razmatraju strategije i politike koje bi trebalo da se sprovedu na nacionalnom i globalnom nivou kako bi se suzbila antimikrobna rezistencija. Ovo je važan korak u borbi protiv ovog problema i zahteva angažovanje svih relevantnih aktera.
Antimikrobna rezistencija nije samo zdravstveni problem, već ima i ozbiljne ekonomske posledice. Povećanje troškova lečenja infekcija, produženje lečenja i smanjenje produktivnosti zbog bolesti povezanih sa antimikrobnom rezistencijom predstavljaju veliki teret za društvo.
Srbija se takođe suočava sa problemom antimikrobne rezistencije i preduzima određene mere kako bi se suzbio ovaj problem. Ministarstvo zdravlja je usvojilo Nacionalni plan za suzbijanje antimikrobne rezistencije i sprovodi aktivnosti kako bi se unapredila kontrola i prevencija infekcija.
U borbi protiv antimikrobne rezistencije važno je sprovesti mere kontrole infekcija u zdravstvenim ustanovama, promovisati racionalnu upotrebu antibiotika, unaprediti dijagnostiku infekcija i podizati svest o ovom problemu među zdravstvenim radnicima i javnošću.
Antimikrobna rezistencija je ozbiljan globalni problem koji zahteva hitnu akciju i saradnju svih zemalja i organizacija. Sve zemlje treba da preduzmu konkretne korake kako bi se suzbila antimikrobna rezistencija i sačuvala efikasnost lekova za lečenje infekcija.
Učesnici sastanka u Džedi će razmotriti konkretne mere i politike koje treba sprovesti kako bi se suzbila antimikrobna rezistencija i zaštitilo javno zdravlje. Ovo je važan korak u borbi protiv ovog problema i zahteva angažovanje svih relevantnih aktera kako bi se rešio ovaj globalni izazov.
