U junu 2023. godine, Bangladeš je bio na ivici haosa kada su studenti izašli na proteste protiv vlade bivše premijerke Šeike Hasine. Ovi protesti, koji su bili motivisani zahtevima za reformama, brzo su eskalirali u nasilje, a prema najnovijem izveštaju Kancelarije UN za ljudska prava, procenjuje se da je između 800 i 1.400 ljudi možda izgubilo život tokom šest nedelja gušenja tih protesta.
U izveštaju koji je objavljen u Ženevi, kancelarija navodi da su bezbednosne i obaveštajne službe u zemlji „sistematski angažovane“ u kršenju ljudskih prava. Ova kršenja uključuju nasilje, hapšenja i maltretiranja, a takve akcije bi mogle da predstavljaju zločine protiv čovečnosti. UN je pozvala na hitnu i sveobuhvatnu istragu ovih incidenata, kako bi se osigurala odgovornost onih koji su uključeni u ova kršenja.
Protesti su započeli kao odgovor na sve prisutnije nezadovoljstvo građana zbog socio-ekonomskih problema, uključujući visoke cene hrane i energenata, kao i slabih mogućnosti zapošljavanja. Mnogi su optužili vladu da nije sposobna da se nosi sa ovim izazovima. Kako su dani prolazili, protesti su se sve više radikalizovali, a studenti su tražili smenu vlade i slobodu za političke protivnike.
Tokom tih protesta, izveštaji su ukazivali na brutalne metode koje su koristile vlasti da suzbiju demonstracije. Policija je koristila suzavac, gumene metke, a u nekim slučajevima i live municije kako bi rasterala okupljene. Mnogi protestanti su uhapšeni, a neki su nestali bez traga. Ove akcije su izazvale međunarodne osude i pozive na zaštitu ljudskih prava u zemlji.
U izveštaju UN-a, takođe se ističe da su mnogi od onih koji su preživeli nasilje tokom protesta izloženi psihološkim traumama koje će ih pratiti godinama. Mnogi su svedočili o brutalnosti policije, kao i o nemogućnosti da dobiju pravdu ili pravnu pomoć. Ova situacija dodatno pogoršava percepciju o stanju ljudskih prava u Bangladešu, gde su kritičari vlasti često meta nasilja i represije.
Vlada Šeike Hasine, koja je na vlasti od 2009. godine, često je kritikovana zbog autoritarnih tendencija. Mnogi analitičari smatraju da se vlasti boje protesta i nezadovoljstva građana, što može dovesti do destabilizacije vlasti. U poslednjih nekoliko godina, država je uvela niz zakona koji su ograničili slobodu štampe i okupljanja, što dodatno otežava situaciju.
Međunarodna zajednica reagovala je na događaje u Bangladešu. Tokom prošlih meseci, nekoliko zemalja i organizacija izrazilo je zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u zemlji. Neki su tražili sankcije protiv zvaničnika koji su odgovorni za nasilje, dok su drugi pozvali na hitne reforme kako bi se obezbedile osnovne slobode građanima.
U ovom trenutku, situacija u Bangladešu ostaje napeta. Protesti su se smanjili, ali nezadovoljstvo građana ne jenjava. Mnogi se boje da bi se slični incidenti mogli ponoviti ukoliko vlasti ne reaguju na zahteve naroda i ne preduzmu mere za poboljšanje životnih uslova.
U svetlu ovih događaja, Kancelarija UN za ljudska prava insistira na potrebi za transparentnošću i odgovornošću. Poziva se na međunarodnu saradnju kako bi se osiguralo da se ljudska prava poštuju i da se izbegnu budući sukobi. Bangladeš, kao zemlja koja se suočava sa brojnim izazovima, mora pronaći put ka mirnoj i stabilnoj budućnosti, a to će zahtevati dijalog i saradnju svih aktera u društvu.
