Svako od nas ima svoj urođeni prag sreće, koji može da se menja i prilagođava tokom života. Psihološkinja Branka Tešić, autorka programa „Psihologija uspeha – Sidro za sreću“, ističe da su strah i nesigurnost najčešći faktori koji mogu da ometaju naš put ka sreći. Prema njenim rečima, sreća se ne može postići „liftom“, već je to proces koji zahteva rad i trud, poput penjanja uz stepenice.
Tešić naglašava da svako od nas nosi određene obrasce i uverenja o sreći i ljubavi, koja oblikuju naše ponašanje i percepciju. Bez obzira na to koliko smo daleko od postizanja sreće, važno je imati na umu da su priprema i prilika ključni elementi za njen dolazak. U ovom smislu, sreću možemo definisati kao susret između spremnosti pojedinca i povoljnih okolnosti.
Jedan od značajnih aspekata koje Tešić ističe jeste povezanost između materijalnog statusa i osećaja sreće. Iako je jasno da ekstremno siromaštvo može sprečiti ljude da dožive osnovne potrebe i uslove za život, naučna istraživanja su pokazala da materijalno bogatstvo nije jedini faktor koji definiše sreću. Čak i u teškim životnim okolnostima, ljudi mogu pronaći unutrašnju sreću i ispunjenje.
Sreća se često doživljava kao cilj koji treba postići, dok je u stvarnosti ona proces koji zahteva kontinuirani rad na sebi. Tešić savetuje da se fokusiramo na lični razvoj, postavljanje ciljeva i rad na emocionalnoj inteligenciji. Takođe, ona naglašava važnost stvaranja pozitivnog okruženja i okruženja koje podstiče lični rast i razvoj.
Pored toga, važno je razvijati svest o sopstvenim emocijama i mislima. Tešić ističe da je emocionalna svest ključna za razumevanje naših osećanja i reakcija. Kada prepoznamo i prihvatimo svoja osećanja, lakše ćemo se nositi sa njima i pronaći načine za prevazilaženje prepreka na putu ka sreći.
U ovom procesu, podrška drugih ljudi igra značajnu ulogu. Pozitivni odnosi sa prijateljima i porodicom mogu značajno doprineti našem emocionalnom blagostanju. Tešić naglašava da je važno okružiti se ljudima koji nas inspirišu i motivišu, jer to može dodatno pojačati našu sreću.
Jedan od ključnih koraka ka postizanju sreće jeste postavljanje realnih ciljeva. Umesto da težimo savršenstvu, trebali bismo da se fokusiramo na male, dostižne ciljeve koji nas vode ka većim postignućima. Ovaj pristup omogućava nam da uživamo u putovanju ka sreći, umesto da se stalno osećamo nezadovoljno zbog onoga što nemamo.
Takođe, važan deo ovog putovanja jeste i zahvalnost. Praksa zahvalnosti pomaže nam da prepoznamo i cenimo ono što imamo, umesto da se fokusiramo na ono što nam nedostaje. Tešić preporučuje vođenje dnevnika zahvalnosti, gde bismo mogli zabeležiti stvari na kojima smo zahvalni svakog dana.
Na kraju, važno je razumeti da sreća nije konstantna. Svi prolazimo kroz uspone i padove, a to je normalan deo života. Ključ je u našoj sposobnosti da se prilagodimo i pronađemo radost u malim stvarima, čak i u teškim trenucima.
U zaključku, sreća je kompleksan i dinamičan proces koji zahteva rad, strpljenje i posvećenost. Razvijanje emocionalne svesti, postavljanje realnih ciljeva, izgradnja pozitivnih odnosa i prakticiranje zahvalnosti su neki od koraka koje možemo preduzeti kako bismo unapredili svoje emocionalno blagostanje i postigli sreću. Sreća nije samo odredište, već putovanje koje delimo sa drugima.
