Dragomir Sekulić iz Beograda već godinama pokušava da dokaže svoju nevinost nakon što je optužen za nasilje u porodici nad bivšom partnerkom. Smatrajući da je nepravedno osuđen na temelju nepostojećih dokaza, Sekulić želi da skrene pažnju na propuste u pravosudnom sistemu.
Sekulić je upoznao svoju bivšu partnerku 2017. godine i sa njom je živeo u Knjaževcu do 2019. godine. Nakon što je partnerka prekinula svaki kontakt sa njim dok je bila u četvrtom mesecu trudnoće, Sekulić je nastavio da pruža podršku, ali je suočen sa odbijanjem i lažnim prijavama nasilja. Optužen je za nasilje u porodici „neutvrđenog dana i u neutvrđeno vreme“ na osnovu kontradiktornih izjava partnerkinih svedoka.
Nakon što je saznao da mu se supruga porodila i da ima ćerku, Sekulić je imao zabranu prilaska partnerki i detetu. Partnerka je čak prijavila da dete nema oca, što je Sekuliću otežalo borbu za pravo viđanja deteta. Iako je sud odobrio kontrolisane susrete, partnerka je redovno otkazivala susrete pod izgovorom bolesti deteta.
Tokom jednog susreta sa ćerkom, Sekulić je pokušao da fotografiše dete, što je izazvalo histeričnu reakciju partnerke i nove optužbe za nasilje. Sekulić je ponovo osuđen, iako su svedoci potvrdili da nije bilo pretnji. Sekulić se bori za pravo viđanja deteta i tvrdi da je nepravedno osuđen na osnovu nepostojećih dokaza.
Sekulićev branilac Andrija Magdelinić tvrdi da je prvostepena presuda doneta protivno pravnoj logici i ignoriše sve dokaze o nevinosti njegovog klijenta. Magdelinić ističe pristrasnost suda i zahteva izuzeće tužioca i sudije. Nadu u pravdu polažu u drugostepeni sud pred kojim je podneta žalba na presudu.
Sekulić ne odustaje od borbe za pravo viđanja deteta i ističe da su prava njegovog deteta i roditeljsko pravo neprikosnoveni. Smatra da pravosudni sistem treba da štiti istinu i pravdu, a ne da bude manipulisan zarad ličnih interesa. Borba za pravo viđanja deteta se nastavlja, a Sekulić se nada da će drugostepeni sud pravilno razmotriti žalbu i doneti pravednu odluku.
