Ekonomsko-socijalni uticaji mera podrške mladima za kupovinu prve nekretnine u Srbiji su višeslojni. Ovaj program ne samo da pomaže u rešavanju problema stambenog zbrinjavanja, već takođe podstiče privrednu aktivnost. Ekonomista Ivan Nikolić ističe u najnovijem izdanju časopisa Makroekonomske analize i trendovi da ovaj program može da doprinese formiranju novih porodica, smanjenju emigracije mladih, kao i smanjenju nejednakosti u pristupu stanovanju. Takođe, jača građevinski sektor i povećava potrošnju i zapošljavanje.
Predlog zakona o kreditima za mlade očekuje se da će biti usvojen u skupštini tokom februara, a primena će početi 1. marta. Ovim zakonom se utvrđuje garantna šema i subvencionisanje dela kamate kao podrška mladima u kupovini prvog stana. Ova mera se odnosi na državljane Srbije uzrasta od 20 do 35 godina u trenutku podnošenja zahteva za kredit, a omogućava kupovinu prve nepokretnosti uz samo jedan odsto učešća.
Nikolić naglašava da je građevinarstvo ključna karika u razvoju nacionalne ekonomije, a snažna aktivnost u ovom sektoru održiva je samo uz jaku stanogradnju. To ne podrazumeva isključivo izgradnju novih stanova, već i ulaganja u renoviranje, energetsku efikasnost i modernizaciju stambenih objekata. On smatra da se ulaganja u stanogradnju u Srbiji moraju dodatno povećati.
Kaća Lazarević, vlasnica poznate agencije za nekretnine, ukazuje na problem nedovoljnog broja kvalitetnih stanova po pristojnim cenama, posebno u Beogradu. Ona apeluje na investitore da kreiraju stanove koji su neophodni tržištu, u cenovnom rangu od 100.000 do 200.000 evra. Lazarević objašnjava da se mladi bračni parovi često suočavaju s problemom nedostatka stanova u tom cenovnom rangu, što dodatno otežava situaciju.
Povoljniji stanovi u Beogradu i širom Srbije uglavnom se nalaze van glavnih urbanih zona. Međutim, ni u naseljima van centralnih gradskih opština više nema mnogo jeftinijih nekretnina. Na primer, prosečna cena stanova u Borči i Kumodražu porasla je za čak 500 evra u poslednje dve godine i dostiže cifre od 2.000 do 2.500 evra po kvadratu. Sličan trend poskupljenja beleži se i u Resniku i Železniku.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda za prvo polugodište 2024. godine pokazuju da su najveće prosečne cene po kvadratu zabeležene u Beogradu – kod starogradnje 2.160 evra, a kod novogradnje 2.453 evra. Novi Sad je na drugom mestu, gde se kvadrat prodavao za 1.945 evra u starogradnji, a 1.970 u novogradnji. U gotovo svim ostalim gradovima prosečni kvadrat bio je jeftiniji od 1.500 evra, dok je Niš sa cenama od 1.275 evra u novogradnji i 1.490 u starogradnji na trećem mestu. Na kraju liste su gradovi kao što su Vranje, Zaječar, Prokuplje i Kikinda, gde su cene kvadrata u starim i novim zgradama između 670 i 820 evra.
Stručnjaci smatraju da cene stanova neće opadati zbog povećanih troškova izgradnje, a koliko će rasti ostaje da se vidi. Lazarević ukazuje na određene faktore koji bi mogli uticati na pad cena, poput legalizacije koja bi povećala ponudu nekretnina. Postoji veliki broj „zarobljenih“ stanova u katastru, što dodatno usložnjava situaciju. Efikasniji katastar mogao bi dovesti do većeg priliva stanova na tržište i eventualno korekcije cena.
Kako bi se došlo do povoljnije cene kvadrata u prestonici, Lazarević savetuje kupcima da prave ustupke, jer ne mogu svi živeti u centru Beograda. Postoje delovi grada koji su ranije sagrađeni, kvalitetni su i imaju dovoljno zelenila, ali zahtevaju adaptaciju. Najskuplje cene kvadrata beleže se u elitnim zgradama, dok se cene za staru gradnju kreću između 2.500 i 3.500 evra, u zavisnosti od stanja nekretnine.
