Evropa se suočava sa sve ekstremnijim vrućinama koje svake godine dovode do smrti najmanje 175.000 ljudi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kontinent je među regionima koji se najbrže zagrevaju u svetu, a temperature rastu oko dva puta brže od globalnog proseka. Toplotni stres je vodeći uzrok smrti povezan sa klimom u regionu, pri čemu ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja poput kardiovaskularnih, respiratornih i cerebrovaskularnih bolesti, mentalnih problema i stanja povezanih sa dijabetesom.
Direktor SZO za Evropu, Hans Henri P. Kluge, ističe važnost borbe protiv ovog problema i zaštite stanovništva od posledica ekstremnih temperatura. Evropski region SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i na Kavkazu, uključujući države centralne Azije kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.
Efekti globalnog zagrevanja već su vidljivi na evropskom kontinentu, a potrebno je preduzeti hitne mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaštiti životnu sredinu. Klimatske promene utiču na zdravlje ljudi, a vrućine su samo jedan od mnogih faktora koji mogu imati negativne posledice po ljudsko zdravlje.
U borbi protiv ekstremnih vrućina, važno je povećati svest o klimatskim promenama i njihovom uticaju na zdravlje, te promovisati mere zaštite i prevencije. Budući da su ekstremne temperature sve češće, potrebno je razviti strategije prilagođavanja i odgovarajuće mere zaštite stanovništva.
Investiranje u infrastrukturu koja će omogućiti zaštitu od ekstremnih vrućina, kao što su zelene površine, klimatizovane prostorije i sistemi za hlađenje, može biti ključno za smanjenje broja smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama. Takođe, edukacija o zdravstvenim rizicima ekstremnih vrućina i promovisanje zdravih životnih stilova, poput redovne fizičke aktivnosti i pravilne ishrane, mogu doprineti prevenciji negativnih posledica po zdravlje.
Međunarodna saradnja i koordinacija su neophodne u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica na zdravlje ljudi. Zemlje treba da zajednički deluju kako bi smanjile emisiju gasova sa efektom staklene bašte i zaštitile životnu sredinu od daljeg propadanja.
Svetska zdravstvena organizacija i druge relevantne institucije treba da pruže podršku zemljama u razvoju efikasnih strategija prilagođavanja klimatskim promenama i zaštite stanovništva od njihovih negativnih posledica. Važno je kontinuirano praćenje uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi i preduzimanje potrebnih mera za sprečavanje ozbiljnih posledica.
U borbi protiv ekstremnih vrućina, zajednička akcija svih država je ključna za uspešno suočavanje sa ovim izazovom. Rad na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, zaštiti životne sredine i promociji zdravih životnih stilova može doneti pozitivne rezultate u zaštiti zdravlja ljudi i očuvanju životne sredine za buduće generacije.
Ekstremne vrućine predstavljaju ozbiljan zdravstveni i ekološki problem koji zahteva hitno delovanje i zajedničku akciju svih država i institucija kako bi se sprečile negativne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Svetska zdravstvena organizacija stoji na raspolaganju državama u razvoju efikasnih strategija zaštite stanovništva od ekstremnih vrućina i drugih posledica klimatskih promena. Važno je da svi zajedno radimo na očuvanju zdravlja ljudi i životne sredine za buduće generacije.
