Evropska unija nedovoljno spremna za gasnu krizu, tvrdi Evropski revizorski sud

Prema izveštaju Evropskog revizorskog suda (ECA), Evropska unija nije dovoljno spremna da se suoči s predstojećom gasnom krizom, iako je preduzela niz mera za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata. Iako je uspela da izbegne veliku nestašicu gasa tokom nedavnih kriza, nejasno je koliko se toga može pripisati odlukama EU, a koliko drugim faktorima poput blage zime i visokih cena koje su smanjile potrošnju gasa u industriji.

Problemi s snabdevanjem energentima počeli su 2022. godine kada je Rusija, dotadašnji najveći snabdevač gasom, smanjila isporuke goriva zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini. To je navelo Evropsku uniju da hitno uvede zajedničku politiku punjenja skladišta gasa, smanjenje potrošnje i zajedničku kupovinu energenta.

Koordinacija između Brisela i članica EU omogućila je stvaranje novih ruta snabdevanja gasom kako bi se izbegle nestašice, a obaveza zemalja da popune 90% skladišta gasa pre zime doprinela je stabilnosti tržišta. Ipak, ovi napori nisu u potpunosti rešili problem dostupnosti gasa, čija je cena porasla sa oko 50 evra po megavat satu na preko 300 evra po megavat satu u avgustu 2022. godine.

Revizori su kritikovali Komisiju zbog nedostatka planiranja i prepoznavanja uticaja prestanka dopremanja ruskog gasa na cene i industriju. Takođe su naveli da šest zemalja EU zadržava opciju prekida isporuke gasa svojim susedima u hitnim situacijama.

Iako nisu komentarisali uticaj završetka sporazuma o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine na energetsku bezbednost Evrope, primetili su da se zavisnost EU od Rusije smanjila sa 45% ukupnih isporuka gasa u 2021. godini na oko 15% u prošloj godini.

Evropska unija će morati da preduzme dalje korake kako bi se bolje pripremila za moguće buduće krize snabdevanja gasom. Očekuje se da će nova gasna strategija EU uključiti mere za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata i povećanje energetske sigurnosti bloka.