Evropska unija je nedavno potpisala ugovor vredan 10,6 milijardi evra za lansiranje skoro 300 satelita u nisku i srednju orbitu Zemlje do 2030. godine. Ovaj projekat ima za cilj stvaranje infrastrukture koja bi bila rival sistemu Starlink američkog milijardera Ilona Maska. Brisel želi da uz pomoć svemirske tehnologije unapredi svoj digitalni suverenitet i obezbedi sigurnu komunikaciju za vlade EU.
Projekat Iris² (Infrastruktura za otpornost, međusobnu povezanost i bezbednost putem satelita) prvi put je najavljen 2022. godine i predstavlja javno-privatno partnerstvo. Početna procena troškova ovog projekta je skočila za 76 odsto u procesu pregovora. Program lansiranja satelita će biti finansiran sa 61 odsto javnim novcem, dok će ostatak sredstava obezbediti konzorcijum Spejsrajz (SpaceRise) koji objedinjava tri velike evropske kompanije – SES, Eutelsat i Hispasat.
Sa oko 6.000 satelita već u orbiti Zemlje, satelitski sistem Starlink u vlasništvu Ilona Maska nedavno je prešao granicu od četiri miliona pretplatnika. Evropska unija sada želi da se takmiči sa ovim sistemom i da obezbedi bolju infrastrukturu za digitalnu komunikaciju.
Ovaj ugovor je deo šire strategije EU za unapređenje svemirskih tehnologija i povećanje digitalnog suvereniteta. Evropska unija želi da osigura da njene vlade imaju sigurnu i pouzdanu komunikaciju putem satelita, kao i da imaju pristup novim tehnologijama koje će im omogućiti da budu konkurentni na globalnom tržištu.
Osim toga, ovaj projekat će omogućiti razvoj novih tehnologija i inovacija u Evropi, što će doprineti ekonomskom rastu i stvaranju novih radnih mesta. Satelitska industrija je jedna od najbrže rastućih industrija u svetu, a Evropska unija želi da iskoristi tu priliku i postane lider u ovoj oblasti.
Postavljanje satelita u orbitu nije samo pitanje tehnologije, već ima i političke i bezbednosne implikacije. Evropska unija želi da osigura da ima kontrolu nad svojim svemirskim resursima i da može da obezbedi sigurnu komunikaciju za svoje građane i vlade. Stoga je potpisivanje ovog ugovora važan korak ka ostvarenju tih ciljeva.
Očekuje se da će lansiranje ovih satelita početi već sledeće godine, a plan je da se do 2030. godine postavi skoro 300 satelita u orbitu. Ovi sateliti će omogućiti bržu i pouzdaniju komunikaciju, kao i pristup internetu u udaljenim i ruralnim područjima gde je infrastruktura za tradicionalnu komunikaciju ograničena.
Osim toga, satelitska tehnologija može da se koristi i za praćenje klimatskih promena, nadgledanje prirodnih katastrofa i zaštita životne sredine. Evropska unija želi da iskoristi potencijal ove tehnologije kako bi unapredila svoje politike zaštite životne sredine i očuvanja prirode.
Ukupan budžet za ovaj projekat je veoma veliki, ali Evropska unija veruje da će se ulaganje isplatiti u vidu ekonomskog rasta, inovacija i unapređenja bezbednosti i sigurnosti. Ovaj projekat je deo šire strategije Evropske unije za modernizaciju i digitalizaciju svoje ekonomije, kao i za jačanje sopstvenog suvereniteta u svemiru.
Sve u svemu, potpisivanje ovog ugovora predstavlja veliki korak napred za Evropsku uniju u oblasti svemirskih tehnologija i digitalne komunikacije. Ovaj projekat će omogućiti Evropskoj uniji da postane konkurentnija na globalnom tržištu i da obezbedi sigurnu komunikaciju za svoje građane i vlade. Očekuje se da će lansiranje ovih satelita doneti brojne koristi kako Evropskoj uniji, tako i njenim građanima.
