Evropska unija se suočava s problemom sve veće zavisnosti od uvoza litijuma, minerala koji je ključan za energetsku tranziciju. Podaci Evropske komisije pokazuju da će potražnja za litijumom u EU porasti 12 puta do 2030. godine, što će uticati na cenu i dostupnost ovog minerala. Litijum se nalazi ne samo u zemljama poput Australije, Kine i Čilea, već i u Evropi, a EU planira da postane nezavisnija u snabdevanju litijumom u budućnosti.
Međutim, novi rudarski projekti u Evropi suočavaju se s otporom stanovništva, što može dovesti do ozbiljnih prepreka za ostvarenje energetske tranzicije. Neki projekti, poput onog u Srbiji, gde se nalazi veliko nalazište litijuma, suočavaju se s protestima lokalnog stanovništva. Isti je slučaj i u Austriji, gde se planira otvaranje rudnika litijuma ispod Koruške.
Stručnjaci ističu da većina litijumskih nalazišta u EU spadaju u niži kvalitet, što ih čini manje efikasnim i unosnim za iskopavanje. Pored toga, nedostatak društvenog prihvatanja i ekonomska efikasnost takođe usporavaju realizaciju litijumskih projekata. Ipak, EU planira da do 2030. godine pokrije najmanje 10% godišnje potrošnje litijuma i da poveća sopstvenu preradu metala.
Kako bi se suprotstavila zavisnosti od uvoza litijuma, Evropska unija sve više promoviše rudarstvo unutar svojih granica. Kompanije razvijaju nove metode ekstrakcije litijuma koje su ekološki prihvatljivije, poput termalne ekstrakcije litijuma. Takođe, istražuju se alternative poput natrijum-jonskih baterija koje bi mogle postati važnije u budućnosti.
Recikliranje litijuma takođe igra ključnu ulogu u smanjenju zavisnosti od rudnika. EU želi da do 2030. godine 15% litijuma dobije recikliranjem, ali trenutno efikasnost reciklaže nije visoka zbog nedostatka standardizovanih metoda. Stručnjaci ističu važnost standardizacije procesa kako bi se povećala efikasnost reciklaže i smanjila potreba za otvaranjem novih rudnika.
Litijum igra ključnu ulogu u energetskoj tranziciji, ali sa novim tehnologijama i metodama ekstrakcije, EU ima priliku da smanji svoju zavisnost od uvoza i obezbedi neophodne resurse za budućnost. Međutim, potrebno je da se prevaziđu prepreke poput nedostatka društvenog prihvatanja i ekonomske efikasnosti kako bi se ostvarili ciljevi energetske tranzicije u Evropi.
