Prosečna neto plata porasla je za 14,7 odsto u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Najveći realni rast zarada zabeležen je u obrazovanju, sa povećanjem od 12,5 odsto, dok je prerađivačka industrija imala rast od 10,8 odsto. Najveće zarade bez poreza i doprinosa bile su u računarskom programiranju, vazdušnom saobraćaju, naučnom istraživanju i proizvodnji duvanskih proizvoda. Beogradski region je imao najveću prosečnu zaradu, dok je najmanji prosek zabeležen u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Odnos između prosečne potrošačke korpe i zarade pokazuje porast kupovne moći, sa potrebom za 1,06 prosečnih zarada za pokriće potrošačke korpe. Gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Smedereva imali su kupovnu moć iznad republičkog proseka.