Iako se voda u gradskim bazenima redovno proverava, mnogi bazeni su izvorište bakterija i gljivica koje se šire zbog visoke vlage i toplote. Konjuktivitis, urinarne infekcije, ešerihija, virusne bradavice, i gljivične infekcije kože su najčešće bolesti koje se mogu dobiti na bazenu. Oko 90% građana se ne tušira pre ulaska u bazen, a većina i urinira u vodu, što doprinosi širenju bakterija.

Specijalist opšte medicine dr. Dragan Miljković ističe važnost tuširanja pre ulaska u bazen i nakon izlaska iz bazena kako bi se izbegle infekcije. Vlaga i toplota na bazenima pogoduju razmnožavanju gljivica poput kandide, koja može uzrokovati gljivične infekcije stopala. Konjuktivitis, koji se može dobiti iz prljavih ruku i peškira na bazenu, može uzrokovati crvenilo, svrab, i žućkasti sekret u očima.

Dr. Tatjana Mraović savetuje da se nosi lični čist peškir na bazen i da se peškiri prokuvavaju nakon upotrebe. Kupanje kod kuće sapunom i šamponom nakon posete bazenu takođe pomaže u prevenciji infekcija. Dr. Miljković naglašava važnost higijene i ograničenja broja posetilaca na bazenima kako bi se održala kvalitetna voda.

Takođe se preporučuje izbegavanje bazena tokom najjačeg sunca i konzumiranje zdrave hrane poput voća i povrća. Alkohol može širiti krvne sudove i povećati toplotu tela, pa se ne preporučuje njegova konzumacija pre ili tokom posete bazenu.

Održavanje higijene ušiju, tuširanje, izbegavanje sedenja u vlažnim ili prljavim kostimima, nošenje papuča na pločicama, i izbegavanje sedenja na ivici bazena mogu pomoći u prevenciji infekcija. Iako se bazenska voda hloriše, važno je voditi računa o ličnoj higijeni i praktikovati zdrave navike kako bi se izbegle infekcije.