Prema istraživanju objavljenom u časopisu „Lanset“, skoro tri četvrtine punoletnih osoba u SAD smatra se prekomerno teškim ili gojaznim. Ovo istraživanje pokazuje značajan porast broja odraslih sa prekomernom težinom i gojaznošću u poslednjih 30 godina, kao i veliki porast među decom i adolescentima uzrasta od pet do 24 godine. Prognoze pokazuju da se ne očekuje značajno poboljšanje do 2050. godine.
U 2021. godini, 75 procenata odraslih u SAD smatrano je prekomerno teškim ili gojaznim, a istraživanje predviđa da će taj broj porasti na 80 procenata, što je oko 260 miliona Amerikanaca. Članak u časopisu „Lanset“ definiše „gojazne“ odrasle osobe kao one sa indeksom telesne mase (BMI) od 30 ili više, dok se „prekomerna težina“ odnosi na odrasle osobe starije od 25 godina čiji je BMI 25 ili više.
Gojaznost je prisutna kod osoba oba pola i svih starosnih grupa, ali je naročito visoka u južnim i srednjim državama SAD, poput Misisipija, Zapadne Virdžinije i Ajove. Važno je napomenuti da problemi sa težinom kod adolescenata retko nestaju, te se očekuje da će broj gojaznih osoba i dalje rasti.
Prekomerna težina i gojaznost su povezani sa različitim zdravstvenim problemima, uključujući srčana oboljenja, dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak, određene vrste raka, bolesti jetre i mnoge druge. Osim toga, gojaznost može imati negativan uticaj na mentalno zdravlje osobe, kao što su nisko samopouzdanje i depresija.
Postoji nekoliko faktora koji doprinose epidemiji gojaznosti u SAD, uključujući loše ishrane, nedovoljnu fizičku aktivnost, genetske predispozicije, socijalne i ekonomske faktore, kao i nedostatak pristupa zdravim namirnicama i fizičkoj aktivnosti.
Kako bi se smanjila stopa gojaznosti u SAD, potrebno je preduzeti širok spektar mera. To uključuje promociju zdrave ishrane, povećanje fizičke aktivnosti, edukaciju ljudi o zdravim navikama, regulisanje oglašavanja nezdrave hrane, poboljšanje pristupa svežim namirnicama i stvaranje zdravijeg okruženja.
Vlada i zdravstvene institucije takođe igraju ključnu ulogu u borbi protiv gojaznosti, kroz donošenje politika koje podstiču zdrave navike, finansijsku podršku za programe prevencije gojaznosti, kao i podršku istraživanjima o ovoj temi.
Važno je naglasiti da je prevencija ključna u borbi protiv gojaznosti, te da je potrebno raditi na edukaciji i podizanju svesti o značaju zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti. Svaka osoba može doprineti smanjenju gojaznosti kroz male promene u svakodnevnom životu, poput unošenja više voća i povrća, smanjenja unosa šećera i zasićenih masti, redovne fizičke aktivnosti i održavanja zdravog telesnog težine.
U zaključku, gojaznost predstavlja ozbiljan zdravstveni problem u SAD, sa veoma visokom stopom prekomerne težine i gojaznosti među odraslima i decom. Potrebno je hitno preduzeti mere za smanjenje ove epidemije, kako bi se poboljšalo zdravlje populacije i smanjili troškovi zdravstvenog sistema. Promocija zdravih navika, edukacija i podrška vlade su ključni faktori u borbi protiv gojaznosti i stvaranju zdravijeg društva.
