Kraljica Natalija Obrenović: Ljubav, nevera i tragedija
Kraljica Natalija Obrenović, žena koja je modu donela u Beograd, voljena od naroda, ali varana od strane muža u trenutku kada je na svet donela prestolonaslednika. Ova priča o najlepšoj evropskoj kraljici otkriva mnoge detalje iz knjige „Kroz prstohvat cimeta“ Aleksandre Mihajlović.
Natalijina Ramonda, cvet koji simbolizuje život, vitalnost i neuništivost, iznikla je na Sava promenadi u susret Danu primirja. Kraljica Natalija Obrenović, čiji je život bio ispunjen ljubavlju, neverom i tragedijom, bila je jedna od najznačajnijih ličnosti srpske istorije.
Praznik Dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava 11. novembra, posvećen je potpisivanju primirja koje je označilo kraj Velikog rata. Srbija je ovaj datum izabrala za jedan od svojih praznika, a simbol ovog praznika je Natalijina Ramonda, retka vrsta cveta koji raste samo na području Centralnog Balkana.
Natalija Keško, devojka koja je sa 16 godina dovedena u Beograd da se uda za srpskog knjaza Milana Obrenovića, postala je kraljica i vladala Srbijom sa ljubavlju i posvećenošću. Međutim, njen brak sa Milanom bio je obeležen neverom i tragedijom.
Natalija je rodila prestolonaslednika Aleksandra, ali je morala da se suoči sa neverstvom svog muža, koji je bio u ljubavnim odnosima sa drugim ženama. Razvod od Milana bio je dugotrajan i bolan proces, a Natalija je proterana iz Srbije uz podršku naroda koji je voleo svoju omiljenu kraljicu.
Tragičan kraj doživela je i Natalijina porodica, kada je njen sin Aleksandar ubijen na Košutnjaku. Kraljica Natalija je pronašla utehu u religiji i umrla je 1941. godine u Parizu, gde joj je i grob. Njeni memoari se čuvaju u Vatikanu, a priča o njenoj ljubavi, neveri i tragediji ostaje upamćena kao deo srpske istorije.
