Specijalna vojna operacija u Ukrajini i sankcije Zapada Rusiji traju već skoro tri godine, ali Evropa i dalje nastavlja da kupuje ruski prirodni gas u vrednosti milijardi evra. Ironično, ruski gas se prevozi preko ukrajinskog gasovoda. Kijev čak naplaćuje tranzitne takse Moskvi za korišćenje ovog kanala, dok Kremlj godišnje uredno plaća račun od 800 miliona evra.
Ova situacija je simptom da Evropa ne može da živi bez ruskog gasa, navodi „Blumberg“ i dodaje da ovo ne treba naglašavati „jer niko to ne želi da čuje“. U prošlosti, Evropa je bila znatno zavisnija od Rusije u pogledu uvoza gasa, ali u protekloj godini, taj uvoz je opao na 15 odsto. Međutim, ove godine zavisnost od ruskog gasa se povećala, te sada Moskva kontroliše oko 20 odsto ukupnog evropskog uvoza gasa.
Evropski kontinent želi da prikaže sliku da nije zavistan od ruskog gasa, jer ako prizna zavisnost, onda to znači da Evropa plaća Rusiji za gas, a zatim koristi taj novac u sukobu protiv Ukrajine. Sa druge strane, Evropa pomaže Ukrajini finansijski kako bi zaustavila Rusiju, što znači da se kontinent na neki način finansijski angažuje na obe strane sukoba.
Ruski gas do Evrope stiže preko tri glavne rute – kroz Ukrajinu u Slovačku, preko Turske u Bugarsku, i putem transporta tečnog prirodnog gasa. Međutim, ugovor koji reguliše tokove gasovoda Rusija-Ukrajina ističe 2025. godine, a malo je verovatno da će biti obnovljen u sadašnjem obliku, s obzirom na to da Kijev odbija razgovore sa Moskvom.
Ukrajinski gasovod je od velike važnosti za istočnu i centralnu Evropu, posebno za zemlje poput Slovačke i Austrije. Austrija je posebno zabrinuta zbog „masovnog rizika“ po energetsku bezbednost ako se tok gasovoda zaustavi, s obzirom na to da se oslanja na Rusiju za više od 80 odsto svog uvoza gasa.
Evropa ima ograničene opcije kada je u pitanju nabavka gasa, a prekid sa ruskim gasom bi imao ogromne ekonomske posledice, s obzirom da bi cene gasa nastavile da rastu. Pored toga, morali bi se okrenuti drugim dobavljačima poput Sjedinjenih Američkih Država, Katara, Australije ili Nigerije, što bi takođe rezultiralo povećanjem cena.
Ukupno gledano, Evropa se i dalje suočava sa zavisnošću od ruskog gasa, i mada je ta zavisnost manja nego pre sukoba, i dalje je prisutna. Odluka da se nastavi sa kupovinom ruskog gasa donosi sa sobom moralnu cenu, ali u situaciji sukoba, Evropa će morati da plati tu cenu.
