Očekivani životni vek u Evropi doživeo je značajne promene tokom poslednjih decenija, a novo istraživanje otkriva složene uzroke ovih promena. Pre pandemije koronavirusa, očekivani životni vek je kontinuirano rastao, ali je usporio tokom 2010-ih godina, a tokom pandemije je došlo do opadanja. Istraživanje objavljeno u časopisu „The Lancet Public Health“ obuhvatilo je 20 evropskih zemalja, uključujući i zemlje Ujedinjenog Kraljevstva.
Prema podacima, između 1990. i 2011. godine, očekivani životni vek u ovim zemljama povećavao se u proseku za 0,23 godine godišnje, zahvaljujući smanjenju smrtnosti od srčanih bolesti i raka. To znači da su ljudi mogli da očekuju da će živeti skoro tri meseca duže svake godine. Međutim, od 2011. do 2019. godine, povećanje je usporilo na 0,15 godine godišnje.
Nik Stil, vodeći istraživač studije, ističe da su javnozdravstveni napreci u 20. veku značajno doprineli povećanju očekivanog životnog veka, ali se taj trend promenio. U zemljama kao što su Engleska, Nemačka i Španija, primećeni su najveći zastoji u životnom veku tokom 2010-ih. Nasuprot tome, u nordijskim zemljama, poput Islanda, životni vek se gotovo nije pomerio, a usporavanje je bilo minimalno.
Glavni uzroci usporavanja rasta očekivanog životnog veka uključuju povećanje smrtnosti od srčanih bolesti, koje su povezane sa gojaznošću, lošom ishranom i nedostatkom fizičke aktivnosti. Tom Sanders, profesor ishrane na King’s College London, dodaje da su demografske promene, poput povećane migracije, takođe uticale na ove promene u životnom veku.
Pandemija koronavirusa dodatno je pogoršala situaciju. Između 2019. i 2021. godine, očekivani životni vek opao je u većini proučavanih zemalja, pri čemu su respiratorne infekcije i drugi zdravstveni problemi povezani sa pandemijom doprineli ovom padu. Grčka i Engleska su doživele najveći pad, dok su nordijske zemlje, Irska i Belgija zadržale stabilan ili čak povećan očekivani životni vek.
Autori studije ukazuju na to da su nacionalne politike koje su se fokusirale na poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva doprinele boljoj otpornosti na pandemiju. Preporučuje se da vlade nastoje da smanje zdravstvene rizike kroz promociju zdravih stilova života, pristup medicinskoj nezi i investicije u obrazovanje i usluge za osobe sa invaliditetom.
Uprkos izazovima, postoje naznake da se očekivani životni vek u Evropi oporavlja. Noviji podaci pokazuju da se očekivani životni vek u EU u 2023. godini procenjuje na 81,5 godina. Ipak, zemlje poput Austrije, Finske, Estonije, Nemačke i Grčke su i dalje beležile opadanje.
Zaključno, iako su se očekivanja o dužini života u Evropi suočila sa brojnim izazovima, postoje putevi za poboljšanje. Stalna ulaganja u javno zdravlje, obrazovanje i pristup zdravstvenim uslugama mogu doprineti produženju života i smanjenju razlika u zdravlju među različitim regionima. Očekivani životni vek i dalje odražava smrtnost u mlađim godinama, što ukazuje na mogućnosti za prevenciju prerane smrti i poboljšanje zdravlja stanovništva.
