Brisel je nedavno objavio nove smernice koje se odnose na upotrebu veštačke inteligencije (AI) u Evropi, a koje će značajno uticati na način na koji poslodavci koriste ovu tehnologiju. Prema ovim smernicama, evropskim poslodavcima biće zabranjeno korišćenje veštačke inteligencije za praćenje emocija svojih zaposlenih. Ova odluka je deo šireg okvira regulacije veštačke inteligencije, koji ima za cilj zaštitu prava radnika i obezbeđivanje etičkog korišćenja tehnologije.
Pored zabrane praćenja emocija zaposlenih, smernice takođe zabranjuju veb-sajtovima da koriste AI tehnologije kako bi manipulirali korisnike da troše novac. Ova zabrana dolazi usred rastuće zabrinutosti zbog potencijalne zloupotrebe AI tehnologija u komercijalne svrhe, gde bi korisnici mogli biti nepošteno usmeravani prema potrošačkim odlukama koje možda ne bi doneli da nisu bili izloženi naprednim tehnikama veštačke inteligencije.
Zvaničnik Evropske komisije izjavio je da je ambicija ovih smernica da se obezbedi pravna sigurnost za sve koji razvijaju ili primenjuju sisteme veštačke inteligencije na evropskom tržištu. Iako smernice nisu pravno obavezujuće, one predstavljaju važan korak ka regulisanju AI i uspostavljanju jasnih pravila za njeno korišćenje.
Zakon o veštačkoj inteligenciji, koji je uveden prošle godine, biće u potpunosti primenjen od 2. avgusta 2026. godine. Ovaj zakon se smatra jednim od najambicioznijih regulativnih okvira za veštačku inteligenciju na svetu i obuhvata različite aspekte korišćenja AI, uključujući transparentnost, odgovornost i zaštitu podataka. U okviru ovog zakona, određene odredbe će biti implementirane ranije, uključujući zabranu nekih praksi koja je već stupila na snagu.
Ove mere su deo šireg trenda u EU da se reguliše upotreba tehnologije, posebno one koja može imati značajan uticaj na ljudska prava i društvene norme. U poslednjih nekoliko godina, sve više zemalja i organizacija počinje da prepoznaje potrebu za postavljanjem etičkih i pravnih okvira za upotrebu veštačke inteligencije. U tom smislu, EU teži da postane globalni lider u regulaciji AI, postavljajući standarde koji bi mogli biti uzor drugim zemljama.
Jedan od ključnih ciljeva ovih smernica je zaštita privatnosti i ličnih podataka radnika. U svetu gde tehnologija napreduje brže nego što se pravni okviri mogu prilagođavati, važno je obezbediti da radnici imaju pravo na privatnost i da nisu izloženi neprimerenom nadzoru ili manipulaciji. Zabrana korišćenja AI za praćenje emocija zaposlenih može biti viđena kao korak ka očuvanju psihološkog zdravlja radnika i stvaranju pozitivnijeg radnog okruženja.
S obzirom na to da se veštačka inteligencija sve više koristi u različitim sektorima, od zdravstva do finansija i obrazovanja, važno je da se osigura da se ova tehnologija koristi na način koji je u skladu sa etičkim normama. Smernice EU imaju za cilj da promovišu odgovorno korišćenje AI i da ohrabre kompanije da razvijaju tehnologije koje su u skladu sa ljudskim pravima i vrednostima.
U zaključku, nove smernice Evropske unije predstavljaju značajan korak ka regulisanju veštačke inteligencije i obezbeđivanju da se ova tehnologija koristi na način koji je etički prihvatljiv i u skladu sa pravima radnika. Ove mere će pomoći u stvaranju sigurnijeg i pravednijeg radnog okruženja, dok će istovremeno omogućiti kompanijama da se razvijaju i inoviraju uz poštovanje ljudskih prava i privatnosti. U svetlu sveprisutnog razvoja veštačke inteligencije, ovakvi koraci su neophodni kako bi se osiguralo da tehnologija služi društvu na pozitivan način.
