Zlatko Lagumdžija, ambasador Bosne i Hercegovine pri UN-u, izjavio je da je poslao finalni predlog rezolucije o Srebrenici predsedniku Generalne skupštine UN i svim stalnim misijama u UN. Ova rezolucija nazvana je „Međunarodni Dan refleksije i komemoracije genocida u Srebrenici 1995“ i sastavljena je nakon više inkluzivnih konsultacija. Međutim, ovaj predlog rezolucije izazvao je kontroverze u Bosni i Hercegovini jer je pripremljen bez znanja Republike Srpske.

Srebrenica je grad koji je postao simbol genocida tokom rata u Bosni i Hercegovini 1995. godine. Tokom rata, više od 8.000 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka, ubijeno je od strane srpskih snaga pod vođstvom Ratka Mladića. Ovaj događaj smatra se jednim od najtežih zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata i trajno je obeležio istoriju Bosne i Hercegovine.

Rezolucija koju je predložio Zlatko Lagumdžija ima za cilj da uspostavi međunarodni Dan refleksije i komemoracije genocida u Srebrenici kako bi se odala počast žrtvama, ali i osigurala da se ovakav zločin nikada više ne ponovi. Međutim, Republika Srpska nije bila uključena u pripremu ove rezolucije, što je dovelo do zaoštravanja političke situacije u zemlji.

Nažalost, pitanje Srebrenice i genocida koji se dogodio 1995. godine i dalje je veoma osetljivo i kontroverzno pitanje u Bosni i Hercegovini. Dok bošnjačka strana insistira na priznavanju genocida i odavanju počasti žrtvama, srpska strana negira zločine ili ih minimizira. Ovo dugotrajno neslaganje i neprijateljstvo između različitih entiteta u BiH predstavlja veliki izazov za političare i društvo u celini.

U međunarodnoj zajednici postoji široko priznanje da je u Srebrenici počinjen genocid i da je važno da se oda počast žrtvama. Mnoge zemlje i organizacije podržavaju ideju uspostavljanja Međunarodnog dana refleksije i komemoracije genocida u Srebrenici kao način da se očuva sećanje na žrtve i zaustavi poricanje zločina. Međutim, politička situacija u Bosni i Hercegovini je veoma složena i osetljiva, pa je važno da se ovo pitanje rešava pažljivo i inkluzivno.

Rezolucija o Srebrenici preduzima korake ka priznavanju i obeležavanju genocida, ali takođe može doprineti dijalogu i pomirenju među različitim zajednicama u Bosni i Hercegovini. Važno je da se žrtve sećaju i poštuju, ali isto tako važno je da se radi na izgradnji poverenja i pomirenju kako bi se osigurala stabilna budućnost zemlje.

Uprkos poteškoćama i neslaganjima, Bosna i Hercegovina mora da nastavi da radi na suočavanju sa svojom prošlošću i izgradnji zajedničke budućnosti. Ovo uključuje priznavanje zločina koji su se dogodili tokom rata, odavanje počasti žrtvama i rad na pomirenju među različitim zajednicama. Samo tako može se izbjeći krvavo nasleđe prošlosti.

Srebrenica ostaje simbol traume i patnje koji se ne sme zaboraviti. Međunarodna zajednica mora nastaviti da podržava Bosnu i Hercegovinu u naporima da se suoči sa svojom prošlošću i izgradi mirnu i prosperitetnu budućnost za sve svoje građane. Važno je da se spriječi zloupotreba prošlosti u političke svrhe i da se radi na stvaranju zajedničkog narativa koji će ujediniti različite zajednice u zemlji. To je ključ za izgradnju stabilne i demokratske Bosne i Hercegovine u kojoj će svi građani živeti u miru, toleranciji i solidarnosti.