Prema novoj analizi zdravstvene ankete iz 2019. godine, Francuska se ističe kao evropska zemlja sa najvišim nivoom depresije pre pandemije, sa stopom od oko 11 procenata. Ovo je otkriveno u izveštaju francuskog statističkog odeljenja DREES, koji se oslanja na podatke iz Evropske zdravstvene ankete, sprovedene na uzorku od oko 300.000 ljudi iz Evropske unije, Norveške, Islanda i Srbije.
Ova analiza je prvi put koristila podatke iz 2019. godine za merenje depresije, a prevalencija je procenjena na osnovu osam pitanja iz Upitnika za zdravlje pacijenata. Lisa Troj, autorka studije iz DREES-a, navela je da je analizirano da li je osoba patila od depresivnih sindroma u poslednje dve nedelje, koristeći niz kriterijuma.
Istraživanja su pokazala da mentalno zdravlje postaje sve važnija tema, posebno nakon pandemije COVID-19, s rastućim brojem slučajeva depresije među mladima u Francuskoj i drugim evropskim zemljama. Izveštaj DREES-a fokusira se na mlade uzrasta od 15 do 24 godine, kao i na starije osobe od 70 godina i više.
Žoselin Kaboš, stručnjakinja za neuroznanost sa Univerziteta Sorbona, naglasila je da, iako je teško utvrditi tačne uzroke viših nivoa depresije u Francuskoj, postoje „akumulirani faktori“ koji mogu doprineti ovom fenomenu. Iako je Francuska dobro zbrinuta u oblasti zdravlja i obrazovanja, potrebno je uložiti dodatne napore u brigu o starijim osobama, kako bi se smanjila prevalencija depresije.
Analiza je pokazala da su najviši nivoi depresije zabeleženi u nordijskim i zapadnoevropskim zemljama. U južnim i istočnim evropskim zemljama, depresija je manje prisutna među mladima, ali je značajno prisutna među starijim osobama. U zemljama poput Portugala, Rumunije i Hrvatske, stope depresije među starijim osobama prelaze 15 procenata.
Starije žene su više pogođene depresijom u poređenju sa starijim muškarcima, a loše zdravstveno stanje takođe povećava rizik od depresije. U istočnim i južnim evropskim zemljama, gde se izveštava o lošem zdravlju kod gotovo 40 procenata starijih osoba, prevalencija depresije je visoka. Na primer, u Hrvatskoj i Letoniji, prevalencija depresije iznosi 16, odnosno 9 procenata.
Socijalna izolacija i status udovca takođe povećavaju rizik od depresije među starijim osobama. S druge strane, među mladima, najviši nivoi depresije zabeleženi su u Danskoj, Švedskoj i Finskoj, dok je u istočnim i južnim evropskim zemljama depresija među mladima znatno niža.
Troj je primetila značajne razlike u stopama depresije između mladih i starijih osoba u jugoistočnoj Evropi. U zemljama sa višim stopama depresije među mladima, to se često povezuje sa socijalnom izolacijom, neaktivnošću u profesionalnom životu ili školovanju, kao i ekonomskim statusom.
Kaboš je ukazala na to da društvene mreže mogu doprineti porastu depresije, jer promovišu negativna poređenja, brige o fizičkom izgledu, smanjenje trajanja sna i povećavaju rizik od sajber nasilja. Loše zdravstveno stanje među mladima značajno povećava rizik od depresije za oko 32 procentna poena.
Iako su podaci iz Evropske zdravstvene ankete korisni, izveštaj naglašava da mogu postojati ograničenja u vezi sa metodama prikupljanja podataka o mentalnom zdravlju među različitim zemljama. U svetlu ovih nalaza, potrebni su dalji napori i istraživanja kako bi se bolje razumeli uzroci i posledice depresije u različitim demografskim grupama i regionima Evrope.
