Francuska proizvodnja pšenice suočava se sa velikim padom u sezoni 2024/25, sa očekivanim smanjenjem na 25,2 miliona tona. To je za 27% manje u odnosu na petogodišnji prosek. Nepovoljni vremenski uslovi, uključujući neprekidne kiše, nedostatak sunca i niske temperature, uticali su na prinose i kvalitet useva u većini francuskih regiona gde se uzgaja pšenica.
Direktor Argusa za Francusku Gotije Le Molga navodi da je poslednji put tako slaba žetva u Francuskoj zabeležena 1983. godine kada je iznosila 24,5 miliona tona. Francuski poljoprivrednici su već pozvali vladu da pruži finansijsku pomoć zbog katastrofalne žetve.
Ovi ekstremni vremenski uslovi nisu ograničeni samo na Francusku već su se proširili širom Evrope. Obilne kiše na severozapadu i visoke temperature i suša na istoku negativno su uticale na rod žitarica širom kontinenta.
Iako su izgledi pesimistični u Francuskoj i manji rod se očekuje i u Rusiji, svetske cene pšenice na robnoj berzi u Čikagu se drže blizu četvorogodišnjeg minimuma. Ovo je delimično zbog dobre snabdevenosti tržišta pšenicom iz Sjedinjenih Američkih Država.
Nedostatak proizvodnje pšenice u Francuskoj može imati značajan uticaj i na globalnu ponudu ovog žitarica. Francuska je jedan od najvećih proizvođača pšenice u svetu, te manji rod može dovesti do povećanja cena na globalnom tržištu.
Osim toga, ovi nepovoljni vremenski uslovi naglašavaju potrebu za prilagođavanjem poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene. Česte ekstremne vremenske pojave, kao što su suše, poplave i visoke temperature, mogu ozbiljno ugroziti prinose useva i proizvodnju hrane.
Stoga je važno da poljoprivrednici i države preduzmu mere za prilagođavanje klimatskim promenama, kao što su primena novih tehnologija, diversifikacija useva, upotreba otpornih sorti i efikasnije upravljanje vodom.
Uzimajući u obzir trenutne trendove u proizvodnji pšenice u Francuskoj i njihov uticaj na globalnu ponudu, može se očekivati da će cene pšenice na globalnom tržištu nastaviti da budu pod pritiskom. Potrošači širom sveta mogu očekivati da će cene hleba, testenina i drugih proizvoda od pšenice porasti zbog smanjenja proizvodnje i povećane tražnje.
Vlade i poljoprivrednici širom sveta trebaju da prepoznaju važnost prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje na promene klime kako bi osigurali stabilnu i bezbednu snabdevanost hranom u budućnosti.
U ovom kontekstu, uloga naučnika, istraživača i stručnjaka za klimatske promene postaje ključna u pronalaženju održivih rešenja za poljoprivredu i obezbeđivanju sigurne hrane za sve.
Konačno, situacija sa proizvodnjom pšenice u Francuskoj je samo jedan od primera kako klimatske promene mogu uticati na poljoprivredu i svetsku privredu. Neophodno je da se globalno zajedništvo angažuje u borbi protiv klimatskih promena kako bi se osigurala održiva budućnost za sve nas.