Gradovi u Aziji i Sjedinjenim Američkim Državama su najveći emiteri gasova sa efektom staklene bašte, a Šangaj je grad koji najviše zagađuje. Novi podaci prikupljeni korišćenjem veštačke inteligencije i satelitskih posmatranja pokazuju da je ukupno zagađenje Zemlje ugljen-dioksidom i metanom poraslo za 0,7 odsto, dostižući 61,2 milijarde metričkih tona godišnje. Šangaj je na prvom mestu po emisiji gasova, sa 256 miliona metričkih tona, što je više od emisija nekih celih država poput Kolumbije ili Norveške. Tokyo je na drugom mestu sa 250 miliona metričkih tona gasa, dok je Njujork na trećem sa 160 miliona metričkih tona. Hjuston i Seul su takođe visoko pozicionirani na listi najvećih zagađivača.

Kina, Indija, Iran, Indonezija i Rusija su zabeležile najveće povećanje emisija gasova od 2022. do 2023. godine, dok su Venecuela, Japan, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD ostvarile najveće smanjenje zagađenja. Suosnivač „Klimatskog traga“ Al Gor je istakao da ovo predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje čovečanstva.

Ovi podaci su izneti na Samitu o klimatskim promenama COP29 u Azerbejdžanu i predstavljaju jasnu sliku o tome kako gradovi i države doprinose klimatskim promenama. Klimatske promene su jedan od najvećih izazova s kojima se čovečanstvo suočava, jer negativno utiču na životnu sredinu, zdravlje ljudi i ekonomiju.

Najvažnije je da se preduzmu hitne mere kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaštitila planeta od daljeg zagrevanja. To podrazumeva prelazak na obnovljive izvore energije, smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje energetske efikasnosti. Takođe je potrebno ulagati u istraživanje i tehnološka rešenja koja će pomoći u borbi protiv klimatskih promena.

Svi sektori društva, uključujući vladu, preduzeća i građane, moraju sarađivati kako bi se postigao održiv i zdrav životni stil. Svaka osoba može doprineti borbi protiv klimatskih promena kroz male svakodnevne akcije poput smanjenja upotrebe plastike, vožnje bicikla umesto automobila ili podrške organizacijama koje se bore za zaštitu životne sredine.

Klimatske promene su globalni problem koji zahteva globalno rešenje. Svi moramo preuzeti odgovornost za svoje postupke i raditi zajedno kako bismo sačuvali planetu za buduće generacije. Nema vremena za gubljenje – vreme je da se hitno deluje kako bismo spasili našu planetu od daljeg uništavanja.