Zagrevanje hrane može biti opasno za zdravlje, posebno ako hrana nije pravilno skladištena i podgrejana. Stručnjaci upozoravaju da podgrevanje hrane ispod 63 °C može dovesti do brzog porasta bakterija, što može uzrokovati trovanje hranom i probavne smetnje.
Dijetetičarka Džosi Porter ističe da zagrevanje već kuvane hrane može izazvati simptome poput nadutosti, gasova i bola. Hrana koja ostaje nakon novogodišnjeg slavlja često sadrži visok sadržaj ugljenih hidrata, poput krompira, testenine i pirinča, što može uzrokovati probleme sa varenjem.
Rezistentni skrob, koji se nalazi u određenim namirnicama, može takođe izazvati probleme sa crevima. Keri Rakston upozorava da reakcija na rezistentni skrob može biti nepredvidiva, posebno kod osoba sa sindromom iritabilnog creva.
Stručnjaci savetuju da pravilno skladištite i podgrejete ostatke hrane kako biste izbegli rizik od trovanja hranom. Ostaci hrane trebaju biti ohlađeni i smešteni u frižider najkasnije dva sata nakon kuvanja. Ako morate da podgrejete hranu, to treba uraditi na visokoj temperaturi kako biste ubili štetne bakterije.
The Food Standards Agency (FSA) preporučuje da hrana bude podgrejana na temperaturi od 63 °C kako bi se sprečio rast bakterija koje mogu uzrokovati trovanje hranom. Bakterije se ne mogu razmnožavati na niskim temperaturama, pa je važno da hrana bude adekvatno zagrejana.
Ako se hrana delimično podgreje, iznad 8 °C, ali ispod 63 °C, to može dovesti do brzog porasta bakterija i povećati rizik od trovanja hranom. Infekcije poput salmonele i kampilobaktera mogu biti posledica nepravilnog podgrevanja hrane.
Ukratko, važno je da budete oprezni prilikom podgrevanja hrane, posebno ako su u pitanju ostaci hrane sa prazničnih proslava. Pravilno skladištenje i podgrevanje hrane može sprečiti ozbiljne zdravstvene probleme i trovanje hranom. Sledite preporuke stručnjaka kako biste sačuvali svoje zdravlje i dobrobit.
