Nakon skoro četiri godine od tzv. „promena“, koje su najavljene kao ključne za poboljšanje situacije u zemlji, mnogi se pitaju da li su te promene zaista donijele željene rezultate. Jedan od tih skeptika je i Medoejvić, koji tvrdi da su promene samo mrtvo slovo na papiru i da se ništa konkretno nije promenilo.

Medoejvić smatra da je sasvim jasno da se promene nisu desile i da su građani prevareni pustim obećanjima vlasti. On ističe da se i dalje suočavamo sa istim problemima kao i pre „promena“, da je korupcija i dalje prisutna u svim sferama društva, da se siromaštvo i dalje povećava, te da je nejednakost sve veća.

Jedan od ključnih problema koje Medoejvić ističe jeste nedostatak transparentnosti u radu vlasti. On tvrdi da se i dalje odluke donose na tajnim sastancima, iza zatvorenih vrata, bez ikakvog uvida javnosti. To stvara nepovjerenje među građanima i dovodi do sumnje da se iza svega kriju skriveni interesi i korupcija.

Također, Medoejvić ističe da je ekonomska situacija zemlje i dalje vrlo loša, te da se ništa nije promenilo na tom polju. Stopa nezaposlenosti i dalje je visoka, mladi napuštaju zemlju u potrazi za boljim životom, a mnoge kompanije su zatvorene ili se sele u druge zemlje. To sve zajedno stvara ozbiljnu ekonomsku krizu koja se neće lako rešiti.

Jedan od najvećih problema koji su „promene“ trebale rešiti jeste korupcija. Međutim, Medoejvić tvrdi da je korupcija i dalje široko rasprostranjena u zemlji, te da se ništa nije promenilo po tom pitanju. Mnogi političari i dalje koriste svoj položaj za ličnu korist, a institucije koje su zadužene za borbu protiv korupcije su nedovoljno efikasne ili su čak same korumpirane.

Medoejvić navodi i primere korupcije u javnim nabavkama, gde se veliki novac vrši pod stolom, bez ikakvog nadzora i kontrole. To direktno utiče na budžet zemlje i na trošenje javnih sredstava, te na kvalitet javnih usluga koje se pružaju građanima.

S tim u vezi, Medoejvić ističe i nedostatak pravne sigurnosti u zemlji. Mnogi građani se suočavaju sa problemima u ostvarivanju svojih prava zbog spore i nefunkcionalne pravosudne sistema. Sudski postupci traju godinama, a presude se često donose na osnovu političkih ili koruptivnih pritisaka, umesto na osnovu zakona i pravde.

Iako je bilo najavljeno da će se „promene“ baviti i reformom pravosuđa, do danas se malo toga promenilo na tom polju. Sudovi su i dalje pod političkim uticajem, a nezavisnost pravosuđa je samo mrtvo slovo na papiru.

Na kraju, Medoejvić ističe da su građani ti koji najviše trpe zbog nedostatka promena i loše situacije u zemlji. Oni su ti koji se bore svakodnevno da prežive, da obezbede sebi i svojoj porodici osnovne potrebe, dok političari i korumpirane elite uživaju u luksuzu i privilegijama.

Ipak, Medoejć je optimističan i veruje da će se situacija nekako promeniti u budućnosti. On poziva građane da se ujedine i da zahtevaju pravdu i promene od vlasti, jer samo zajedno mogu napraviti razliku i doneti bolje sutra za sve.

U zaključku, četiri godine od tzv. „promena“ pokazuju da se stvari nisu promenile nabolje, te da je potrebna ozbiljna reforma sistema kako bi se stvorila pravednija i prosperitetnija zemlja za sve građane. Građani imaju moć da promene situaciju, samo je potrebno da se udruže i zahtevaju ono što im pripada – transparentnost, pravdu i bolji život.