Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka Koste koji je počinio zločin u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, mogu se suočiti sa većim kaznama ukoliko budu maksimalno osuđeni nakon proširenja optužnice za novo krivično delo – zanemarivanje deteta. Prema našem zakonu, kazne za više dela se ne mogu sabirati, već se mora izreći jedinstvena kazna koja je manja od njihovog zbira.
Prema Krivičnom zakoniku, roditelj, usvojilac, staratelj ili drugo lice koje grubo zanemari svoju dužnost u brizi i vaspitanju maloletnog lica o kojem treba da brine, može biti kažnjen zatvorom do tri godine. Tužilaštvo je u proširenoj optužnici zatražilo od Kostinih roditelja da budu osuđeni na maksimalne kazne za ovo delo.
U slučaju da sud osudi Kecmanoviće za oba dela na maksimalne kazne, prema Krivičnom zakoniku izriče se jedinstvena kazna koja mora biti manja od zbira tih kazni i ne sme preći 20 godina zatvora. To znači da Vladimir Kecmanović, koji za teško delo protiv opšte sigurnosti može biti osuđen na dve do 12 godina zatvora, i za zanemarivanje na tri godine, ne može biti osuđen na 15 godina zatvora, već mora biti manje od 14 ili 13 godina zatvora. Slično, Miljani Kecmanović preti kazna od šest meseci do pet godina zatvora i novčana kazna za nedozvoljeno držanje oružja i municije, a tužilaštvo je za ovo delo tražilo da bude osuđena na dve i po godine zatvora. Ona sada može biti osuđena na manje od osam godina zatvora za oba dela.
Sud donosi odluku o kazni na osnovu dokaza, dela, okolnosti, stepena krivice, odnosa okrivljenih prema žrtvi, ličnih prilika i ranijeg života. Ukoliko Kecmanovići ne budu osuđeni na maksimalne kazne, već na recimo jednu i dve godine zatvora, njihova jedinstvena kazna bi morala biti manja od tri godine zatvora.
Slučaj Koste Kecmanovića, dečaka koji je izvršio zločin u svojoj školi, šokirao je celu zajednicu i izazvao raspravu o odgovornosti roditelja za postupke svoje dece. Pravosudni sistem sada ima važnu ulogu u određivanju kazni za roditelje koji su optuženi za zanemarivanje deteta, pored već postojećih optužbi za teško delo protiv opšte sigurnosti i nedozvoljeno držanje oružja i municije.
Ovaj slučaj također postavlja pitanje o tome kako kao društvo možemo sprečiti slične tragedije da se ponove u budućnosti. Važno je da roditelji prepoznaju svoju odgovornost u vaspitanju i brizi o deci, te da se pruži podrška i edukacija kako bi se sprečile situacije poput ove.
U međuvremenu, javnost prati dalji tok sudskog postupka i očekuje se da pravda bude zadovoljena u skladu sa zakonom. Roditelji Koste Kecmanovića će se suočiti sa posledicama svojih postupaka, a njihova kazna će biti određena na osnovu dokaza i relevantnih činjenica.
Sudski proces će utvrditi da li su roditelji Koste Kecmanovića zaista zanemarili svoju dužnost u brizi o detetu i da li su odgovorni za zločin koji je njihov sin počinio. Ovo je važan trenutak za pravosuđe i društvo u celini, jer će postaviti standarde za odgovornost roditelja u sličnim situacijama u budućnosti.
Na kraju, važno je da kao društvo prepoznamo važnost roditeljske odgovornosti i brige o deci, te da pružimo podršku i resurse kako bismo sprečili tragedije poput ove da se ponove. Sudski proces će dati odgovore na pitanja o odgovornosti roditelja i pravdi za žrtve, te će postaviti temelje za prevenciju sličnih situacija u budućnosti.